Samo nekoliko dana nas deli od najradosnijeg hrišćanskog praznika Uskrsa, a mnoge dame već razmišljaju kako će ove godine ukrasiti jaja. Naime, etnolozi smatraju da najstariji način farbanja jaja, zaptavo, čuvena batik tehnika.
- Postupak ukrašavanja jaja ovom tehnikom se započinje iscrtavanjem tanke linije voskom po ljusci. Ovako se prekriva površina koja ne treba da bude obojena, a kad se jaje uroni u boju, deo koji nije bio prekriven voskom poprima željenu boju, dok se na ostatku ljuske pojavi vaš željeni crtež - objašnjava etnolog Jelena Tucaković za "Super ženu".
Još jedna tradicionalna tehnika je ukrašavanje biljkama.
U srpskom narodu se veruje da svaka biljka kojom ukrase jaje, simboliše napredak u kući i zdravlje njenih članova. Pa se, na primer, srce stavlja ako u porodici ima neudatih devojaka, zdravac za zdravlje, a detelina za sreću.
Za farbanje jaja naši preci su uglavnom koristili koren broća koji je davao crvenu boju. Pored broća kao izvor crvene boje su korišćene i lukovina, šljiva, trešnja, nar, bakam itd. Drugim rečima sve što im je bilo na dohvat ruke, pa su tako žutu dobijali uz pomoć breze i slame, braon od oraha, zelenu od koprive, plavu od divljeg zumbula.
Prvo ofarbano jaje
Jaja se farbaju na Veliki četvrtak ili petak, a prvo obojeno jaje predstavlja čuvarkuću. U različitim krajevima naziva se još i čuvar, stražar ili stražnik.
