Hijeronim Karl Fridrih fon Minhauzen rođen je 11. maja 1720. u Bodenverderu, u Hanoveru. Bio je mlađi sin „crne linije“ Rinteln-Bodenverder, aristokratske porodice u Vojvodstvu Brunsvik-Lineburg.
Minhauzen je započeo kao paž Antonija Ulriha II od Brunsvik-Volfenbitela, a pratio je svog poslodavca u Rusko carstvo tokom rusko-austro-turskog rata (1735–1739). Godine 1739. postavljen je za korneta u ruskom konjičkom puku, dok je 27. novembra 1740. unapređen je u poručnika. Bio je stacioniran u Rigi, ali je učestvovao u dva pohoda protiv Turaka 1740. i 1741. Oženio se Jakobinkom fon Dunten 1744. godina, a 1750. je unapređen u ritmajstera, konjičkog kapetana.
Penzionisao se 1760. godine i povukao se da živi kao Frajher na svojim imanjima u Bodenverderu. Tada postaje slavna ličnost u nemačkim aristokratskim krugovima, zbog pričanja nečuvenih priča zasnovanih na njegovoj vojnoj karijeri.
Naime, posebno na zabavama organizovanim za aristokrate tog područja, stekao je reputaciju maštovitog pripovedača posle večere, stvarajući duhovite i veoma preuveličane izveštaje o svojim avanturama u Rusiji.
Tokom narednih trideset godina, njegove sposobnosti pripovedanja stekle su takvu slavu, da su ga često posećivali putujući plemići koji su želeli da čuju njegove priče. Jedan gost je opisao da Minhauzen svoje priče priča „kavalirski, zaista sa vojničkim naglaskom, opisujući avanture kao spontane i veoma incidente".
Umesto da ga smatraju lažovom, Minhauzen je viđen kao pošten čovek. Kako je rekao jedan drugi savremenik, Minhauzenovi neverovatni narativi nisu bili osmišljeni da obmanu, već „da ismeju sklonost ka čudesnom, što je primetio kod nekih svojih poznanika“.
Minhauzenova supruga Jakobin fon Dunten umrla je 1790. godine. A već u januara 1794. Minhauzen se oženio pedeset sedam godina mlađom Bernardinom fon Brun, koja se, navodno, razbolela ubrzo nakon venčanja. Leto je provela u banjskom gradu Bad Pirmont, kako bi se lečila, ali su se pojavili tračevi da se ona tamo, zapravo, provodila, plesala i flertovala. Fon Brun je rodila ćerku Mariju Vilheminu 16. februara 1795. godine, devet meseci posle njenog letnjeg putovanja. Minhauzen je podneo zvaničnu žalbu da dete nije njegovo, a poslednje godine života proveo je u brakorazvodnim parnicama i parnicama za alimentaciju. Minhauzen je umro 22. februara 1797. godine.
Fikcija Baron Minhauzen
Nakon što je čuo neke od Minhauzenovih priča, nemački pisac Rudolf Erih Raspe ih je anonimno adaptirao u književnu formu. Prvo na nemačkom, kao efemerne delove iz časopisa. A zatim na engleskom, kao knjigu iz 1785, koju je prvi put objavio u Oksfordu prodavac knjiga po imenu Smit. Knjiga je ubrzo prevedena na druge evropske jezike, uključujući nemačku verziju koju je proširio pesnik Gotfrid Avgust Birger.
Minhauzen iz stvarnog života bio je duboko uznemiren razvojem izmišljenog lika koji nosi njegovo ime i zapretio je pravnim postupkom protiv izdavača knjige. Možda se plašeći tužbe za klevetu, Raspe nikada nije priznao svoje autorstvo dela, koje je ustanovljeno, tek, posthumno.
Izmišljeni Baronovi podvizi, ispričani u prvom licu, fokusiraju se na njegova nemoguća dostignuća kao sportiste, vojnika i putnika, kao što su: jahanje na topovskom đulu, borba sa krokodilom od četrdeset stopa i putovanje na Mesec. Namerno komične, priče igraju na apsurdnosti i nedoslednosti Minhauzenovih tvrdnji i sadrže skrivenu struju društvene satire.
Najranije ilustracije lika, koje je možda napravio sam Raspe, prikazuju Minhauzena kao vitkog i mladalačkog, iako su ga kasniji ilustratori prikazali kao starijeg čoveka i dodali oštro kljun nos i uvijene brkove, koji su postali deo definitivnog vizuelnog karaktera lika.
Raspeova knjiga doživela je veliki međunarodni uspeh, postavši osnovni tekst za brojna engleska, evropska i američka izdanja, koja su proširivali i prepisivali drugi pisci. Knjiga u svojim različitim revidiranim oblicima ostala je široko čitana tokom 19. veka, posebno u izdanjima za mlade čitaoce.
Verzije izmišljenog Barona pojavile su se na sceni, ekranu, radiju i televiziji, kao i u drugim književnim delima. Iako priče o baronu Minhauzenu više nisu dobro poznate u mnogim zemljama engleskog govornog područja, one su i dalje popularne u kontinentalnoj Evropi. Lik je inspirisao brojne spomenike i muzeje.
Minhauzenov sindrom
U medicini postoji psihološki poremećaj koji se naziva Minhauzenov sindrom. Naime, osobe koje pate od Minhauzenovog sindroma imaju neverovatnu potrebu da preuveličavaju svoje stvarne i nestvarne zdravstvene probleme. Ako zdravstveni problem nije prisutan, osobe sa ovim sindromom će je izmisliti i bez prestanka odlaziti kod lekara.
