Neverovatno

BIO JE NAJOPASNIJI DIKTATOR SVIH VREMENA! Pričalo se luđeg od njega nema: Ja, kanibal-gluposti, pojeo sam samo jednog!

Idi Amin bio je ugandski političar i vojskovođa. Mnogi smatraju da je njegova opasnost ležala u tome što taj čovek nije prezao ni od čega

Zanimljivosti
Autor:
Foto: Profimedia

Godine 1971., kad je vojnim udarom preuzeo vlast u Ugandi, Idi Amin zatražio je da ga svi oslovljavaju titulom: “Njegova ekscelencija doživotni predsednik, maršal Al Hadži, doktor Idi Amin, nositelj Viktorijinog krsta, Gospodar svih životinja na zemlji i riba u moru, osvajač Britanskog carstva u Africi, naročito Ugande, i predsednik Saveta policije i zatvora”, mada ovaj polupsmeni bivši bokser od doktorata nije imao ni “d”.

Zatim je naručio da mu izrade dugačku tuniku, na koju je vešao lažne ordene, na primer, spomenuti Viktorijin krst.

Najveća opsesija mu je bila britanska imperija. Jednom je pisao britanskoj kraljici: “Draga Liz, ako želiš da upoznaš pravog muškarca, dođi u Kampalu!”.

Idi Amin
foto: Profimedia

Ova mu nije odgovorila, pa je odlučio da joj prkosi. Proglasio se kraljem Škotske te se potom formalno obratio Elizabeti: “Želeo bih da mi organizujete posetu Škotskoj, Irskoj i Velsu, kako bih se susreo s vođama revolucionarnih pokreta, onima koji se bore protiv vašeg imperijalističkog ugnjetavanja”.

Narod je isprva slavio zbog dolaska novog vođe, budući da je ovaj obećao kako će uvesti reforme i osloboditi političke zatvorenike. Vrlo brzo, postalo je jasno da je, u poređenju sa njim, ozloglašeni prethodnik Obote bio "mala maca".

One koji nisu bili za njega, likvidirao je bez milosti, a priče o diktatorovim kanibalskim sklonostima ledile su krv u žilama. On je u njima uživao.

"Laž je da sam jeo meso političkih protivnika. Samo jednog sam pojeo, a ostale sam bacio gladnim krokodilima", svojevremeno se hvalio.

Idi Amin
foto: Profimedia

Godine 1972. svečano je objavio kako mu je Bog u snu naredio da iz zemlje istera sve pripadnike azijske manjine, kako bi Uganda ostala “zemlja crnog čoveka”.

Preko 50.000 indijskih i pakistanskih porodica moralo je napustiti svoj dom. Prognanici su mahom bili uspešni trgovci, a diktator je njihove posede šakom i kapom delio onima koji su bili za njegovu vladavinu.

Nakon nekoliko nedelja, fabrike tekstila su uništene a prodavnice su zauvek zatvorile vrata. Uganda se našla na ivici bankrota. “Gospodar riba u moru” osmislio je, međutim, zaista monstruozno rešenje ekonomskog problema.

Znajući koliko je jaka afrička tradicija sahranjivanja mrtvih, prijateljima iz Državnog instituta za istraživanja, što je bilo samo lepše ime za vodove smrti, naredio je da ubijaju nedužne stanovnike, a zatim njihovoj rodbini “masno” naplate što će im izručiti tela bližnjih. “Radilo” se punom parom: gotovo da nije bilo grma ili jarka koji nije krio leševe. Tela koja niko ne bi tražio bacana su u jezero Viktorija i smatrana “poslovnim gbitkom”.

Kako je istina o Aminovom režimu postajala sve očiglednija, britanska i izraelska vlada Ugandi su uskratile finansijsku pomoć. Diktator se za pomoć obratio libijskom kolegi Gadafiju, obećavši da će, u zamenu za podršku, pretvoriti Ugandu u islamsku zemlju. Brzinom munje, prekida diplomatske odnose s Izraelom, proteruje Britance iz Ugande i zaplenjuje njihove posede te pruža podršku Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji.

Idi Amin
foto: Profimedia

Kad su 1976. palestinski teroristi u Atini oteli francuski avion, Amin ih je pozvao da slete na aerodrom u Ugandi. Palestinci su držali 256 talaca, mahom Izraelaca a, u zamenu za njihovo puštanje, od Izraela su tražili da oslobodi 53 palestinska zatvorenika. Amin je teroristima dao na raspolaganje svoje trupe, ali izraelski komandosi su ih desetkovali: padobranci su se spustili na aerdorom i, nakon bitke koja je trajala samo trideset pet minuta, oslobodili zatvorenike. Poginulo je svih sedam otmičara, dvadeset Aminovih vojnika i tri talaca. Zbog diktatorovih postupaka, britanska vlada prekinula je diplomatske odnose s Ugandom.

Pola miliona mrtvih, prema procenama, krvavi je bilans Aminove osmogodišnje vladavine. Osim želje za moći, tvrde upušeni, pokretao ga je snažan seksualni nagon. Za dobru potenciju, jeo je četrdeset narandži dnevno. Ženio se sedam puta i imao četrnaestero dece. Dok se krupnim, mišićavim sinovima ponosio, prema suprugama je bio nežan otprilike koliko i prema svome narodu.

Mlada Kaj, četvrta diktatorova žena, skončala je na užasan način. Premda okolnosti njene smrti nikad nisu razrešene, pretpostavlja se da ju je Amin ubio zato što se, nakon što su se razveli, upustila u vezu s drugim muškarcem. Njeno raskomadano telo nađeno je u nekom automobilu, a ono što ju je snašlo nakon smrti bilo je još monstruoznije – noge su joj bile zašivene za ramena, a ruke spojene za donji deo trupa!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...