Naime, ovaj neprikosnoveni kineski lider Si Đinping rođen je u junu 1953. godine u Fupingu, u provinciji Šensi. Po narodnosti je Han. Sin je istaknutog komunističkog veterana i partijskog funkcionera Si Džungsuna, koji je tokom karijere bio i proganjan i rehabilitovan, pa bi se moglo reći da je Si Đinping, na izvestan način, pripadnik "crvene aristokratije".
Član Komunističke partije Kine postao je u januaru 1974. godine. Diplomirao je na prestižnom Ćinghua univerzitetu u Pekingu, na katedri za Marksističku teoriju i ideološko obrazovanje, magistrirao je, a potom i stekao zvanje doktora pravnih nauka.
U svojoj karijeri obavljao je brojne partijske i državne funkcije. U oktobru 2007. Si je postao jedan od devet članova Politbiroa Stalnog centralnog komiteta KP Kine, što ga je učinilo jednom od najuticajnijih ličnosti u kineskoj politici. U martu 2008. izabran je za potpredsednika NR Kine. Šef države i gensek partije postao je u jesen 2012. godine.
Bio je oženjen dva puta, 1980-ih se venčao sa Ke Linging, ćerkom diplomata Ke Huaa, ambasadora NR Kine u Londonu. Ali su se posle nekoliko godina braka razveli. Potom se 1987. oženio za poznatu pevačicu Peng Ljuan s kojom ima ćerku Si Mingze, koja trenutno pod pseudonimom studira na Harvardu.
Šikaniranje u detinjstvu i sestrino samoubistvo
Otac mu je bio ministar propagande u Komunističkoj partiji u doba Maoa Cedunga, što mu je u prvim godinama života omogućilo da živi na visokoj nozi, između ostalog, i da pohađa jednu od boljih škola. Ali, u jednom trenutku se sve pormenilo.
Predsednik Kine je u detinjstvu preživeo šikaniranje vlasti zbog njegovog oca, koji je optužen da je podrivao vlast tada neprikosnovenog Mao Cedunga. Detalji o njegovom odrastanju su zastrašujući.
Sijev otac je 1962. optužen da je podržao knjigu koju je Mao mrzeo i poslat je na prinudni rad u fabrici. Pet godina kasnije, Sijev otac je optužen da je prilikom posete Istočnoj Nemačkoj kroz dvogled posmatrao Berlinski zid, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Otprilike, u to vreme i svet njegovog sina se potpuno preokrenuo. Smatrali su ga detetom “crne bande”, a dobra škola koju je pohađao našla se na meti pristalica Kulturne revolucije.
Sijev školski drug tvrdi da su on i Si bili “najcrnji” u razredu i da su ih užasno maltretirali. A prema pisanju “Njujork tajmsa”, Sijeva starija sestra, koji se poziva na mišljenje stručnjaka, nije mogla da izdrži taj pritisak, zbog čega je i počinila samoubistvo.
Pripadnici Crvene garde progonili su Sija, pretili su da će ga ubiti i javno ga osramotiti.
Ponovni susret ocem
Kada se Si ponovo sreo sa ocem 1972. godine, otac nije mogao da ga prepozna. Preživeo je strašna mučenja i saslušavanja, bio je slomljen i dezorijentisan posle višegodišnjeg života u izolaciji. Međutim, otkrili su, da imaju nešto zajedničko - obojica su pušili.
Taj susret je detaljno opisan u knjizi o njegovm ocu. Kada je ugledao svoju decu, zaplakao je i potpuno se slomio. A na pitanje kako to da i on puši, Si mu je odogovrio:
- U depresiji sam. I mi smo tokom ovih godina imali težak život.
Politički život Si Đinping ga i put ka neprikosnovenom lideru
Si Đinping je, pre nego što je postao šef partije i države, godinama učestvovao u radu lokalnih vlasti u provincijama Hebej, Fuđan i Džeđang, kao i u Šangaju. Zahvaljujući stečenom iskustvu u upravljanju velikim kineskim oblastima i svom radu u Centralnoj vojnoj komisiji, i pre nego što je seo u najvažniju državnu fotelju, stekao je potreban autoritet i viziju.
- Ljudi koji imaju malo iskustva s moći, oni koji su bili daleko od nje, skloni su da te stvari smatraju misterioznim i neobičnim. Ali ja gledam stvari ispod površine: moći, cveća, slave i aplauza. Ja vidim zatvore i prevrtljivost međuljudskih odnosa. Razumem politiku na dubljem nivou - objasnio je Si u intervjuu “Čajniz tajmsu” 2000. godine.
Teško je zamisliti težinu državničkih poslova predsednika zemlje koja ima više od 1,3 milijarde stanovnika.
I ne samo to, Si upravlja najmasovnijom političkom organizacijom na svetu koja broji 86 miliona članova. Takođe, vrhovni je komandant nuklearne sile sa oružanim snagama koje u svom sastavu imaju 2,3 miliona aktivnih vojnika i raspolažu sa još 800.000 rezervista.
Dakle, on nije samo predsednik države već i - generalni sekretar Komunističke partije Kine i predsednik Centralne vojne komisije KPK.
Si Đinping obnovio je i ubrzao realizaciju ključnog geostrateškog cilja "azijskog džina" – izgradnju novog Pojasa i puta svile, koji bi omogućio povezanost Kine sa zapadom Evrope i potencijalno spojio ogromno evroazijsko tržište, od Pacifika pa sve do Baltičkog mora. Kineski šef države daleko robustnije od svojih prethodnika vodi i spoljnu politiku i nastavio je da širi kineski uticaj na Bliskom istoku, u Africi, kao i u Latinskoj Americi, unapređujući pritom ekonomsku i privrednu saradnju.
U poslednje vreme, naročito u zapadnoj štampi, sve glasnije se mogu čuti primedbe da stil Sijevog upravljanja državom postaje sve više autoritaran i suprotan "kolektivnom vođstvu" kojem je Kina težila još od vremena jednog drugog značajnog kineskog lidera Deng Sjaopinga, krajem sedamdesetih godina prošlog veka.
Si Đinpingu, međutim, ne mogu se osporiti liderski kvaliteti, veruje se da bi u perspektivi mogao da postane najdominantnija politička figura u Kini još od vremena Mao Cedunga, "oca kineske revolucije".
Baš kao i njegovi prethodnici na funkciji, zagovornik je kontrole medijskog i sajber prostora.
Godine 2018. je izmenom ustava ukinut ograničeni mandat na mestu predsednika, čime je Si Đinpingu otvorena mogućnost doživotnog predsednika i posle 2023.
Život u pećini - mit ili istina?
Pre nepunih pet decenija, tada 15-godišnji Si napustio je haos u prestonici i potražio utočište u selu Lijangđijaheu, škrtim predelima od kojih zastaje dah, sa žutim kanjonima, pećinama i planinama. Kontrast u odnosu na život u Pekingu tada je verovatno bio još ekstremniji nego danas.
Lišen roditeljske i prijateljske zaštite od krvožedne Crvene garde koja je po kratkom postupku “delila pravdu” na ulicama, tinedžer Si je u Pekingu živeo svoj drugi život, izbegavajući pretnje smrću i zatvaranjem, sve dok nije došao u ovo selo.
Milioni gradske dece u Kini postupila su na isti način. Predsednik Mao je doneo dekret prema kome je trebalo da borave na selu, da uče od seljaka koji vode težak život, a Si Đinping kaže da jeste naučio.
- Srce mi je ostalo u Lijangđijaheu. Lijangđijahe me je stvorio - imao običaj da kaže Si.
Do svoje 15. godine živeo je zapravo dva života. U prvom mu je otac bio heroj komunističke revolucije, pa je Si najraniju mladost proveo kao crveni carević i uživao u svim blagodetima privilegovanog odrastanja. Sve to je uništio sve paranoidniji građanski rat, koji je osvetoljubivi predsednik Mao 1960-tih pokrenuo protiv partijske elite. Sijev otac je završio u zatvoru, a porodica je trpela poniženja, kada je i jedna od sestara umrla.
