Robert Džejms “Bobi” Fišer rođen je 1943. u Americi u porodici poprilično neverovatnog porekla.
Fišerova majka Redžine Vender bila je poljska Jevrejka rođena u Švajcarskoj koja se preselila u Čikago. Udavala se dva puta, a to ko je je od njenih muževa Bobijev otac misterija je koja je sve do danas ostala nerešena. Naime, Redžina je prvo bila u braku sa nemačkim biofizičarem Hans-Gerhardom Fišerom sa kojim je imala i ćerku Džoan.
Od njega se razvela 1939. i posle je dovođena u vezu sa sjajnim mađarskim fizičarem Polom Nemenjijem koji je radio u Nevadi na projektu Menhetn tj. na proizvodnji prve atomske bombe.
Redžina nije videla Fišera pune četiri godine, a sina je dobila 1943. pa bi logično bilo da je Nemenji dečakov otac, a on je i plaćao izdržavanje za Roberta za vreme detinjstva i dečaštva. Ipak, kako je od Fišera zvanično razvela tek 1945. dečak je verovatno zbog toga nosio prezime Fišer.
Kako bilo, Redžina je i sina i ćerku podizala kao samohrana majka, a Fišer je do kraja života negirao da ima jevrejske korene (iako mu je bar jedan roditelj bio Jevrejin).
Genijalni Bobi
Mladi Bobi je naučio da igra šah kao dečak, a onda je u ovom sportu jednostavno “eksplodirao” i ubrzo stigao do vrha. Sa 15 godina bio je prvak SAD, pobeđivao je neverovatnim rezultatima i sa Jugoslovenom Svetozarom Gligorićem Gligom počeo je da bude smatran za najboljeg šahistu van SSSR-a.
Bilo je to vreme kada su Sovjeti dominirali igrom na 64 polja - Botvinik, Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski, Korcnoj, Keres... Fišer se žestoko odupirao njihovim izazovima i počeo da pobeđuje jednog po jednog. Igrao je fantastično i 1971. stigao do bitke za prvaka sveta. U četvrtfinalu je pobedio Tajmanova sa neverovatnih 6-0, u polufinalu snažnog Larsena sa istim rezultatom. Svet je bio zaprepašćen!
Amerika je odmah politizovala Fišerove blistave pobede. Iako on sam nikada nije iskazivao preterani patriotizam niti da se bori za naciju, u toku je bio Hladni rat i to je bio adut koji se nije smeo ispustiti. Bobi Fišer je proglašen najboljim sportistom sveta.
“Meč stoleća”
Na Islandu ga je čekao meč za prvaka sveta sa Borisom Spaskim, naravno, igračem iz Rusije. Na hiljade novinara se sjatilo u Rejkjavik, a kuriozitet ovog meča je i to što je vodeći komentator bio upravo naš igrač Svetozar Gligorić Gliga, kao najomiljeniji šahista sveta i čovek kome su svi, pa i nepoverljivi Fišer, verovali.
Umesto za nekoliko hiljada dolara, Fišer se izborio da iznos za pobednika bude 250.000 zelenih novčanica (što bi danas bio iznos od oko 1,4 miliona dolara). Bila je to najveća suma do tada ponuđena za šampiona u šahu.
Bobi Fišer je dobio Borisa Spaskog sa 12,5- 8,5 i postao prvak sveta!
Zahvaljujući njemu šah je dobio kultni status i u Zapadnom svetu, a Bobi Fišer je postao planetarna zvezda. Uglavnom su ga progonili mediji, ali on je intervjue davao retko i isključivo ako su prenošeni uživo.
Interesantno je da je od svih zemalja sveta, Bobi Fišer najviše voleo Jugoslaviju i često je Beogradu ukazivao čast svojim dolaskom. Bio je blizak prijatelj sa šampionom Svetozar Gligorićem i uglavnom je prilikom poseta i boravio kod njega.
Ali sva ta slava imala je i svoju “mračnu stranu”…
Šampion koji se povukao
Za Fišera su pričali da je hirovit, čudan, čak i psihički oboleo, a i njegovo ponašanje s vremena na vreme samo je pothranjivalo te glasine. Eksperimentisao je sa svojom religiskom pripadnošću, a i izjave su mu vremenom postajala sve čudnije.
Sa profesionalne strane, Fišer je tražio idealne uslove za igru kako bi on, ali i njegovi rivali, mogli duboko da razmišljaju. I oko toga nije želeo da pravi kompromise!
Bilo je predviđeno da brani titulu protiv izazivača Anatolija Karpova 1975. godine. Nakon što organizatori nisu ispunili dva njegova zahteva, oba vezana za način određivanja pobednika, Fišer se odrekao titule u telegramu juna 1974. godine:
“Kao što sam jasno rekao delegatima FIDE u mom telegramu, o uslovima koje sam predložio ne može se pregovarati. Gospodin Kramer me je obavestio da su odbijena pravila da pobednik bude prvi igrač koji dobije pet partija, a da se remiji ne računaju, neograničen broj partija i ako je rezultat 9:9 da šampion zadrži titulu a da se nagradni fond podeli na jednake delove. Na taj način FIDE je donela odluku protiv mog učešća na svetskom šahovskom šampionatu 1975. godine. Zbog toga se odričem titule svetskog šampiona u šahu u organizaciji FIDE.”
— iskreno, Bobi Fišer.
Ovaj potez izazvao je šok širom planete i za dugi niz godina ponovo su Sovjeti bili na vrhu - prvo Karpov, pa onda Kasparov...
Šampion nestaje i pojavljuje se - u Jugoslaviji!
Sa 32 godine šahovski genije se povukao. Bobi Fišer je nestao! Niko nije znao gde se on nalazi, jer je često menjao mesta boravka. Nije igrao takmičarski šah gotovo dvadeset godina.
Kako se kasnije saznalo, policija ga je 1981. greškom uhapsila jer je “ličio na pljačkaša banke”. Bio je nedeljama u zatvoru. Godine 1982. objavio je pamflet pod nazivom “Mučili su me u zatvoru u Pasadeni!“ u kome je detaljno opisao svoje iskustvo tokom utamničenja, a tvrdio je i da ga je policija mučila.
Bobi Fišer još jednom se pojavio na svetskoj šahovskoj sceni i to u Jugoslaviji, na Svetom Stefanu u Crnoj Gori 1992. godine uprkos oštrog embarga UN, koji je uključivao i zabranu održavanja sportskih takmičenja u tadašnjoj SR Jugoslaviji. Tamo je organizovan novi "Meč stoleća" i – Fišer je opet pobedio Spaskog.
Nakon toga je do kraja života tvrdio da je on svetski šampion, jer nikada nije izgubio meč za titulu. Više nikada nije takmičarski igrao šah.
Problemi sa zakonom
Ovaj meč skupo je stajao Fišera. Vlada SAD mu je zapretila kaznom zatvora u trajanju od 10 godina zbog “učešća u privrednom životu Jugoslavije” pod sankcijama. Nakon ovoga, više se nije vraćao u Ameriku, a u kasnijim godinama se odrekao i državljanstva.
Ali, nigde nije mogao ni da se skrasi. Živeo je u Mađarskoj, posećivao je Srbiju, ali je dugo vremena boravio i u Japanu. Javno je 2001. izjavio da je Amerika “zaslužila 11. septembar” jer je ratovala sa desetinama država na svetu, a bio je poznat i po antisemitskim izjavama koje su ga dovele na loš glas širom zapadnog sveta.
Uhapšen je u Japanu i pretilo mu je izručivanje Americi koje je na kraju ipak sprečio pritisak javnosti. Ali, nakon toga Fišer nije mogao ni da ostane u ovoj zemlji.
Poslednje godine života Bobi Fišer proveo je na Islandu koji mu je pružio utočište. Preminuo je 2008. Bilo mu je 64 godine… baš koliko je i polja na tabli u igri koja mu je odredila život.
