Meri An Bevan, rođena je u Engleskoj u istočnom Londonu 1874. Kadase razbolela od akromegalije, dobila titulu 'najružnije žene na svetu.
Rođena je u radničkoj porodici kao jedno od osmoro dece. Bila je medicinska sestra u jednoj bolnici, a u mlađim godinama je bila zdrava, jako lepa i atraktivna.
Počela je da pokazuje simptome ove retke bolesti ubrzo nakon što se udala za Tomasa Bevana 1903. s kojim je dobila četvoro dece. Oduvek je htela da ima veliku porodicu, ali Tomas je iznenada umro 1914. godine.
Akromegalija -podmukla, hronična bolest nastala kao posledica hipersekrecije hormona rasta (HR) u odraslih osoba, uzrokovala je i izoobličenje njenog lica, a time i ružnog izgleda.
Okrutno stanje je uzrokovalo povećanje ruku i stopala, a lice je postalo veće i muževnije.
To je neverovatno bolno stanje, pri čemu se i kosti i tkiva povećavaju velikom brzinom. Mučile su je strašne glavobolje i bolovi u mišićima i zglobovima. Nekada privlačna i slatka devojka izmenila je izgled do neprepoznatljivosti.
Za razliku od današnjeg vremena u kojem je ovu bolest moguće lečiti, nekada u to nije bio slučaj.
Zdravstveni problemi Meri En najpre nisu delovali toliko ozbiljni. Počelo je tako što njen venčani prsten više nije mogao da stoji na njenom nateknutom prstu, a ubrzo joj se povećao i broj cipela. Ali kako su natečeni prsti i stopala prilično normalni nakon rođenja dece, kao i umor, te problemi sa spavanjem, nije mislila da je to nešto neobično.
Lekari u početku nisu imali pojma šta se s njom događa, ali kako je vreme prolazilo, tako su se javljali novi simptomi.
Ruke i stopala su joj postajale nenormalno velike, lice se drastično menjalo, koža je bila deblja i grublja, a glas joj je bio sve dublji i hrapaviji.
Akromegalija je vrlo retko stanje, svake godine se dijagnostifikuju samo tri slučaja na milion ljudi. To je benigni tumor hipofize koji dovodi do promene u mnogim tkivima i organima. Bolest se danas uspešno leči hirurškim zahvatom, zračenjem hipofize, lekovima ili kombinacijom ovih metoda.
Nažalost za Meri, početkom 20. veka za ovu bolest nije bilo leka niti uspešnog lečenja, što znači da je bila osuđena da živi s njom i podnos simptome i bolove.
Njena tada neizlečiva bolest postala je jedini izvor prihoda za udovicu i njenu decu.
Nakon smrti supruga više nije imala novca da prehrani sebe i četvoro dece te je odlučila da iskoristi svoj izgled tako što se prijavila za takmičenje 'Najružnija žena' i odnela pobedu.
Njena pojava izazivala je loše komentare na ulici. Ali, bez obzira na moralne probleme ruganja onima koji imaju manje sreće, ljudi su jurili da je vide.
Vređali su je, ismevali i ponižavali, ali je tako zarađivala za život i prehranjivala porodicu.
U to vreme, nije bilo zakona koji je štitio ljude od diskriminacije. Vidno 'unakaženu', niko je nije shvatao niti želio da je zaposli.
1920. unajmio ju je Sam Gumpertz da se pojavi u emisiji Dreamland na Coney Islandu. To je bio jedan oblik 'frik šoua, gde je provela većinu svog života, a u kojem su bili ljudi s raznim bolestima i abnormalnostima koji su želeli da zabave masu. Među njima bili su, divovi, patuljci, bradata dama, debeli ljudi, sijamski blizanci, tetovirani mornari i drugi 'čudaci'... Takođe je nastupala za Circus Ringling Brothers do svoje smrti.
Publika ju je obožavala. Ostatak života provela je u cirkusu u kojem su joj se smejali zbog izgleda, samo kako bi prehranila svoju porodicu.
Nažalost, zbog bolesti nije dugo živela, te je umrla 1933. u 60. godini života.
Bevan je bila pacijentkinja poznatog neurohirurga dr. Harveja Kušinga, koji je tada pokušao da objasni ljudima da je okrutno ismevati njen izgled.
