Uobičajen problem
Da li ste ikada iz besa rekli nešto zbog čega ste kasnije zažalili? Dopuštate li da vas strah odvrati od preuzimanja rizika koji bi vam zaista mogli koristiti? Dozvoljavate samosažaljenju da vas obuzme toliko da niste sposobni kvalitetno da osmislite svoje vreme? Ako je tako, znajte da niste jedini. Mnogi ljudi imaju problem da nauče kako da ispoljavaju i kanališu svoje emocije, čak i da priznaju šta tačno osećaju.
Dobra vest je da svako može da poboljša regulisanje svojih emocija. Reč je o veštini koja zahteva vežbu i posvećenost.
Preplavljenost emocijama
U akutnim, intenzivnim emotivnim situacijama, najpre je nužno da shvatite da ste preplavljeni osećanjima, i da gubite kontrolu nad svojim postupcima. Savet je da zastanete, pogledate situaciju mirno i distancirano, i da je procenite. Zatim i da je analizirate – da razmislite i izvedete objektivne zaključke.
Ove dve faze služe da biste se primirili, stali na loptu. Kada ih prođete, shvatićete da situacija nije toliko burna. Nakon toga probajte i da obezvredite situaciju u kojoj ste, da joj se nasmejete. I već ćete shvatiti da se snaga emocija smanjuje.
U trenucima kada vas osećanja preplave, korisno je znati, možete lako uticati na snagu njihovog ispoljavanja. To se postiže praktikovanjem napora volje – moguće je, naime, obuzdati ispoljavanje naglih osećanja, ili naterati sebe da iskusite osećanja koja su vam u određenoj situaciji potrebna.
Ova tehnika je veoma korisna u određenim situacijama – možete, naime, veštački da se uvedete u određeno emocionalno stanje. To se postiže pomoću određenih izraza lica. Emocije, poznato je, izazivaju određeni izraz lica. Ali, dokazano je i suprotno – veštačkom demonstracijom emocija (zahvaljujući izrazu lica adekvatnom za određenu emociju) osoba zaista počinje drugačije da se oseća. Odnosno, počinje da u određenoj meri doživljava „odglumljenu” emociju.
Suočavanje
Sve emocije su legitimne, potrebne i dragocene. Čak i one koje nisu prijatne. Potrebno je dozvoliti sebi da se one prožive, ali ne treba ostati zaglavljen u njima.
Upravljanje emocijama nije isto što i njihovo potiskivanje. Ignorisanje tuge ili pretvaranje da ne osećate bol, neće ukloniti te emocije. U stvari, emocionalne rane koje se ne tretiraju verovatno će se vremenom pogoršati. I postoji velika šansa da ćete se okrenuti nezdravim načinima potiskivanja osećanja, kao što je utapanje u alkoholu ili preterivanje sa hranom i slatkišima.
Emocije koje nismo osvestili utiču na mnogo toga – na našu produktivnost, odnose sa drugim ljudima, odnos prema životu. Važno je da priznate sebi svoja osećanja, ali i da znate da emocije ne moraju da vas kontrolišu. Ako se probudite na pogrešnoj strani kreveta, možete preuzeti kontrolu nad svojim raspoloženjem i svesno odlučiti da drugačije obojite svoj dan (I preduzmete akcije u skladu sa tim). Ako ste ljuti, možete izabrati da se smirite, a zatim da se pozabavite uzrocima svog gneva.
Tri dobra načina za upravljanje emocijama
Najpre označite svoje emocije – nazovite ih pravim imenom. Pre nego što promenite svoj osećaj, morate priznati ono što trenutno doživljavate. Da li ste nervozni? Da li se osećate razočarano? Ili tužno? Besni ste? Ili sve to zajedno? Dakle – obratite pažnju na ono što se zaista dešava u vama.
Napišite na papiru šta osećate (imajte na umu da najčešće odjednom doživljavamo više toga). Ovo imenovanje je lekovito. Pomaže da se smirite, usredsredite na rešenje, te da vidite kako osećanja utiču na vaše odluke.
Pozabavite se i preoblikovanjem misli. Vaše emocije utiču na način na koji doživljavate događaje. Ako se osećate uznemireno i nenadano dobijete mejl od šefa u kom vas poziva na hitan sastanak, mogli biste pretpostaviti da ste napravili grešku i da vas zove zbog toga. Ako mejl od šefa dobijete u trenutku kada ste srećni iz nekog razloga, razmišljaćete drugačije – prva pomisao bi vam mogla biti da će vam šef čestitati na dobro obavljenom poslu ili da vam se smeši napredovanje.
Dakle, uzmite u obzir emocionalni filter kroz koji gledate svet. Zatim preoblikujte svoje misli da biste razvili realniji pogled. Ponekad je najlakši način da steknete drugačiju perspektivu da napravite korak unazad i zapitate se: „Šta bih rekao prijatelju kada bi on imao ovaj problem?” Ako odgovorite na to pitanje, uklonićete iz konkretne situacije emocije koje zamagljuju vidik, i početi racionalnije da razmišljate.
Ako vas pritisnu negativne emocije, probajte da se usredsredite na neku fizičku aktivnost – odlazak u šetnju, sređivanje kuće. Ona neće odagnati emocije, već će vam pomoći da se sa njima lakše izborite.
Kada ste loše volje, verovatno ćete se baviti aktivnostima koje vas drže u takvom stanju uma. Izolovaćete se, biti tihi i introspektivni, samosažaljivi. U redu je nositi se na taj način sa negativnim osećanjima, ali samo neko vreme. Prepuštanje ili zaglavljivanje u lošem modu na duže staze je loše i kontraproduktivno.
Da biste se osećali bolje potrebno je uložiti određen napor. Razmislite o stvarima koje radite kada se osećate srećno. Radite te stvari kada ste neraspoloženi i deprimirani i odmah ćete, bar u izvesnoj meri, početi da se osećate bolje.
Mnogo je načina da se poboljša raspoloženje. Možete da pozovete prijatelja i da razgovarate o nečem prijatnom (nemojte samo da kukate). Lekovito je i šetanje, slušanje omiljene muzike, posvećivanje hobiju, slušanje drugih (i pružanje pomoći drugima), kuvanje, uređivanje enterijera, planiranje putovanja… Okretanje u mislima bar jednoj radosnoj stvari koja vas čeka u bliskoj budućnosti može da vas motiviše i pokrene.
Sticanje kontrole nad emocijama pomoći će vam da postanete mentalno jači. A što više vremena i pažnje potrošite na regulisanje svojih emocija, bićete samouvereniji – u svim životnim (ne)prilikama. Steći ćete poverenje u svoju sposobnost da se nosite sa nelagodom, i znati da možete donositi zdrave odluke koje menjaju vaše raspoloženje.
