Kada govorimo o serijskim ubicama većinom je reč o muškarcima dok su žene izuzetak, danas ćemo govoriti o jednoj takvoj ženi, koja je zlostavljala i sopstvenu decu. Naizgled bila je reč o jednoj sasvim običnoj i mirnoj porodici iz komšiluka, koja je uprkos skromnim uslovima u kojima je živela, uvek našla načina da pomogne prijateljima i porodici u nevolji. Ali, da prema ljudima i njihovim životima ne možemo suditi samo na osnovu spoljnog izgleda pokazuje ova priča.
Naizgled skladna, obična porodica
Mišel "Šeli" Knotek je živela naizgled stabilnim životom. Imala je brižnog muža tri devojčice i živela je u svom rodnom gradiću Rajmondu u američkoj saveznoj državi Vašington. Ali, da su stvari bile daleko od idealnog, pokazaće se vremeno. Ova porodica je možda bila različita od drugih po tome što je često pod svoj krov primala prijatelje i porodicu u nevolji, ali zapravo svi su njihovi gosti nakon nekog vremena tajanstveno nestajali, a potom su svima plasirane lažne priče, kako su se ti ljudi snašli i otišli da žive svoje živote daleko od tog grada, države...
Prve su žrtve bile Šeline tri ćerke koje je redovno zlostavljala, a u njihovom je zlostavljanju pomagao nekada i otac najmlaće ćerke.
Traumatično detinjstvo
Šeli Knotek, devojačko Vatson , nikada nije napustila Rejmond u kojem je rođena. Odrastala je uz više braće i sestara i majku alkoholičarku, koja je u jednom trenutku samo nestala. Šeli je već tada počela pokazivati znakove sadističkog ponašanja pa bi mučila još kao devojčica svoju mlađu braću. S vremenom je postajala sve gora, naročito nakon što je s trinaest godina saznala da joj je majka ubijena te je nakon toga počela izazivati požare, krasti, puniti vlastite cipele staklom, čime je očito davala do znanja da je želela da nanese bol sebi i drugima. S petnaest godina lažno je optužila oca za silovanje te je otišla da živi s bakom pre nego što je sa sedamnaest godina pobegla s prvim mužem. Oni koji su joj bili bliski kažu da je sva svoja 3 supruga zlostavljala. Njen je treći i zadnji suprug David Knotek bio građevinski radnik i veteran mornarice kojega je isto tako zlostavljala, ali s vremenom je i on postao učesnik u njenim zlostavljanjima prema drugima.
NE PROPUSTITE
Ljubaznost kao maska
Među žrtvama bio je i njen bratić Šejn Veston koji je imao samo 13 godina, sin njenog brata koji je završio u zatvoru, a kako mu je majka bila previše siromašna da bi se brinula o njemu poslala je svoje dete kod tetke. Njegovo zlostavljanje je počelo odmah, a stvari su se nakratko smirile kada je u njihovu kuću, posle Šejna doselila Šelina stara prijateljica Keti Loreno, koja je ostala bez posla te se sukobila s porodico, zbog čega joj je trebala pomoć. Dogovor je bio da će ona čuvati devojčice, a zauzvrat će živeti s njima.
Izgladnjivanje, prisilan rad, fizičko premlaćivanje
Njena ljubaznost nije dugo potrajala te je uskoro počela mučiti i svoju drugaricu, koja nije imala kuda, a očigledno nije imala hrabrosti da napustiti kuću, iako je za to imala prilike. Šeli ju je terala da radi gola, da pije sedative i spava kraj bojlera u podrumu pri tome ju je stalno izgladnjivala. Tako da je od malo punašnije žene u roku od nekoliko godina postala sitna žena koja je izgubila čak 45 kg, pri čemu su joj ispali gotovo svi zubi. U trenutku napada besa, Šelu ju je prebila do smrti.
Muža Davida, slabića, je naterala da Ketino telo spali, a prah pospe uz obalu okeana, što je ovaj bespogovorno učinio. Keti je “nestala” 1994. Kada bi ljudi pitali za nju, Knoteki su odgovarali da je otišla s ljubavnikom, kamiondžijom na Havaje, kako bi započela novi život na novom mestu. Međutim, to nije bila jedina osoba koja je nestala iz njihovog doma.
NE PROPUSTITE
Ubistvo bratića
Sledeći na redu je bio njen bratić Vatson koji je rekao najstarijoj ćerki Niki da ima fotografije koje mogu raskrinkati što se događa u kući, unutar četiri zida. Ali Niki je to rekla majci, nakon čega je David na ženinu komandu ubio dečaka metkom u glavu, što se dogodilo 1995. Nakon toga ponovljen je isti scenario, prema kojem je telo dečaka spaljeno, a prah mu je zatim posut po obali okeana. Devojčicama je plasirana priča da je otišao da radi na ribarski brod na području Aljaske. Priča je teško “držala vodu” pogotovo zato što je ćerkama rekla da je od njega dobila poklon za rastanak, a deca su znala da dečak nije mogao da smisli Šeli, dok je za njih tri bio vezan.
Dolazak nove žrtve
Četiri godine nakon smrti dečaka u njihovu kuću se uselio njihov pedesetšestogodišnji prijatelj Ron Vudvort, veteran koji je imao problema s drogom. Njega je Šeli naterala da skoči s krova, a nakon toga mu je otvorene rane zalivala izbelivačem, terala ga je da pije urin, on je umro 2003. Njega su neko vreme držali mrtvog u zamrzivaču, a kako je bila sezona u kojoj se nije smela paliti vatra na otvorenom, njega je David sahranio u dvorištu. Starije devojčice su, u međuvremenu, napustile kuću u kojoj je bila još samo najmlađa ćerka koja je sestrama rekla da su zlostavljali Rona, nakon čega su je sestre nagovorile da prikupi dokaze s kojima će otići na policiju, a što se kasnije i dogodilo. Prijateljima koji su se raspitivali za Rona, bračni par bi odgovorio da je dobio posao u drugom gradu.
NE PROPUSTITE
Briga za penzionera
Godine 2002. Šeli je dogovorila da će se brinuti za starijeg gospodina Džejmsa Mekklintoka, koji je izgubio ljubimicu labradorku Sisi te je pao u depresiju i trebala mu je stalna briga, a zauzvrat je odlučio da svoje imanje vredno bogatstvo prepiše Šeli. On je vrlo brzo nakon toga nađen mrtva u svom domu, a kao uzrok smrti navodi se udarac u glavu, kojega je možda zadobio kada je pao sa stepeništa, ali isto tako možda je i Šeli tome “kumovala”. Policija nije uspela njegovu smrt povezati s njom.
Konačno hapšenje
David i Šeil Knotek uhapšeni su, nakon što su ih prijavile devojčice, 8. avgusta 2003. Tori je nakon toga stavljena pod starateljstvo sestre Sami. David je osuđen na petnaest godina zatvora, ali je izašao nakon 13 godina te se zaposlio u fabrici za preradu morskih plodova. Šeli je osuđena na dvadeset i dve godine zatvora, ali zbog uzornog ponašanja iz zatvora bi trebala da izađe u junu 2022.
Sestre Niki i Sami su sada u srednjim četrdesetim i obe žive u Sijetlu dok je njihova sestra Tori otišla u Kolorado. Niki nije oprostila svom očuhu jer je učestvovao s majkom u njenom zlostavljanju dok ostale dve jesu jer smatraju da je bio preslab i pod uticajem i kontrolom njihove sadističke majke. Šeline ćerke su se 2017. obratile Gregu Olsenu i zamolile ga da napiše knjigu o njihovoj majci jer žele da ljudi saznaju kakva će osoba uskoro biti na slobodi: If You Tell: A True Story of Murder, Family Secrets, and the Unbreakable Bond of Sisterhood (“Ako samo kažeš: Istinita priča o ubistvu, porodičnim tajnama i neraskidivim vezama sestara”). Na pitanje zašto nisu ranije reagovale novinari su dobili vrlo jednostavan, dečiji odgovor jer dok su roditelji maltretirali druge, zapravo su bile srećne što ne maltretiraju njih, što ne znači da nisu saosećale sa žrtvama koje su trpele nasilje poput njih.
Upravo ovaj slučaj jasno pokazuje da se o porodici ne može suditi samo po slikama na društvenim mrežama ili kratkim susretima na ulicama, i naizgled običnom životu jer nikada ne znamo šta neko proživljava unutar četiri zida. Iako se obično navodi da ove tri sestre danas vode normalne živote, ali traume koje su preživele sigurno i dalje žive u njima svaki dan.
