Meri Elizabet Harisman provela je devetnaest godina u braku s Raselom Vilijamsom, odlikovanim pukovnikom kanadske vojske, ekološkim aktivistom, spretnim mehaničarom, strastvenim šahistom te, u slobodno vreme, sadističkim seksualnim predatorom.
Kad je njen mužić u februaru 2010. godine uhapšen zbog divljačkog silovanja desetaka mladih žena u njihovim domovima i ubistva dve od njih, bila je, kako je opetovano naglašavala, "u istinskom šoku".
"Zavarao je čitavu vojsku, pa kako ne bi i mene?" branila se od optužbi da je bila itekako upućena u njegove zločine, čiji je neizostavan deo bilo poziranje pred kamerom u donjem vešu svojih žrtava. Na taj način, smatraju psiholozi, dodatno je ponižavao sirotice koje su imale nesreću pasti mu u ruke, pokazujući apsolutnu moć nad njima.
NE PROPUSTITE
Istražitelji nisu posumnjali u nju bez razloga. Kuća u kojoj je živela s čovekom kojeg je opisala kao "pažljivog, obazrivog, požrtvovnog i darežljivog muškarca" bila je prepuna dokaza njegovih zločina. Rasel je, naime, pobožno skupljao novinske članke o svojim žrtvama, pedantno ih sortirajući po datumima napada, a podrum mu je bio krcat seksualnim igračkama poput lisica i bičeva te "trofejima", nakitom i gaćicama ukradenim od žrtava.
Kako je moguće, pitali su se detektivi, da Meri Elizabet u devetnaest godina braka nije primetila ove stvari? Ipak je reč o devetnaest prolećnih čišćenja, devetnaest traženja ukrasa za bor, devetnaest pakovanja uoči odlaska na godišnji odmor…
Njeno objašnjenje? Izjavila je kako joj nikad nije palo napamet da zaviri u neku od suprugovih kutija.
"Po prirodi nisam znatiželjna, a njemu sam u potpunosti verovala. Zašto bih, pobogu, dirala njegove stvari?!" branila se.
Da je bila znatiželjnija (ili iskrenija), možda bi spasila brojne silovane žene od životne traume, a o ona dva izgubljena života da i ne govorimo…
