Rođena je na današnji dan 1920. u Kamenici, nadomak Drvara.
Odrastanje u bosanskom kršu koji je nadaleko čuven po lepoti, ali zbog prirodnih uslova često nemilosrdan prema svojim žiteljima, nije bilo lako.
Kao najstarija od šestoro dece Nikole i Joke Bursać ponela je najveću odgovornost za kućne i poljske poslove. Trebalo je da bude oslonac majci, pošto je njen otac bio primoran da zarađuje platu na gradilištima širom ondašnje zemlje, sve dok nije pronašao zaposlenje u drvarskom preduzeću „Šipad“.
Bila je čobanica što je „skakala sa kamena na kamen“, o čemu Branko Čopić nije hteo da „peva“.
Naučila je da čita i piše uz braću koja su za razliku od nje imala mogućnost da idu u školu.
U to vreme u njenom kraju obrazovanje bilo je namenjeno isključivo muškoj deci i to uglavnom onoj iz bogatijih porodica koja su morala da pešače kilometrima od Kamenice do Drvara da bi pohađala nastavu.
Tek 1935. otvorena je seoska škola koju je najpre vodio Lazar Tešanović, a onda Velimir Stojnić. Prvi će biti tokom Drugog svetskog rata četnički vojvoda, dok će drugi biti učesnik partizanskog pokreta.
Ime Marije Bursać nose ulice u Beogradu i Novom Sadu, kao i jedna beogradska osnovna škola, a Branko Ćopić joj je posvetio svoju čuvenu pesmu. Ipak, znamo li ko je bila Marija Bursać?
