Etimološka i ascojativna značenja

KOSOVO - NAJSKUPLJA SRPSKA REČ: Evo šta je u osnovi ove reči!

Bez poznavanja njenog slojevitog sadržaja razumevanje srpske istorije i kulture bilo bi nepotpuno

Zanimljivosti
Autor:
KOSOVO - NAJSKUPLJA SRPSKA REČ: Evo šta je u osnovi ove reči!
Foto: Profimedia

Kosovo je jedna od ključnih reči srpske kulture i srpske jezičke slike sveta. Bez poznavanja njenog slojevitog sadržaja, razumevanje srpske istorije i kulture je nepotpuno.

Reč Kosovo potiče od slovenske reči kos, koja označava ime za vrstu crne ptice. Postoje naučni dokazi da je postojalo mesto sa istim imenom, po kojem je i čitava regija dobila ime. Albanski naziv Kosova (ili Kosovë) je albanizovana slovenska reč Kosovo. Albanci za pticu kos nemaju odgovarajuću reč.

Ovo je poznato dobrom delu javnosti kao i svakome koga interesuje značenje reči Kosovo. Ima, međutim, nešto drugo što reči Kosovo daje posebnu vrednost i smisao, a što se odnosi na asocijacije koje reč Kosovo izaziva kod Srba.

Kosovo je jedna od ključnih reči srpske kulture i srpske jezičke slike sveta. Bez poznavanja njenog slojevitog sadržaja razumevanje srpske istorije i kulture bilo bi nepotpuno. Reč Kosovo je po značenju teritorije, stanovništa i načičkanih pravoslavnih srpskih svetinja na njemu „najskuplja srpska reč“, kratko je i poetski napisao veliki srpski pesnik Matija. Ali je interesantno koje sve asocijacije, pa i emocije, izaziva imenica Kosovo.

Veliki srpski lingvista i slavista, akademik dr Predrag Piper, istražio je asocijacije koje izaziva reč Kosovo i objavio ih u naučnom radu „Reč Kosovo i njene verbalne asocijacije u srpskom jeziku“.

– Postoji mnogo načina na koje se može tražiti odgovor na pitanje šta Srbi misle o Kosovu. Jedan od njih jeste analiza verbalnih asocijacija. Svaka reč povezana je u čovekovom znanju jezika i sveta s mnogim drugim rečima i izrazima. Neke od tih veza su vrlo čvrste, neke su, naprotiv, slabije ili vrlo slabe, što zavisi i od pojedinca, i od naroda, odnosno od jezika, kulture, istorijskih okolnosti i niza drugih činilaca – kaže Piper.

Za reč Kosovo, prema Piperovom istraživanju, dobijeno je 237 različitih asocijacija od 800 ispitanika, od kojih 32 ispitanika nisu navela asocijaciju ili su je nečitko napisala. Od 800 ispitanika 173 bili su muškog pola, a 627 ženskog, 484 sa humanističkih fakulteta, 136 sa drugih fakulteta, a 180 iz srednjih škola. Od ispitanika se nije tražilo da upišu ime, prezime i nacionalnost.

Ispitanici u sprovedenom istraživanju uglavnom reprezentuju onaj deo mlade populacije u Srbiji koji, s obzirom na uzrast i obrazovanje, po prirodi stvari dobija sve aktivnije mesto u srpskom društvu, a u bližoj budućnosti treba da ima i vodeće mesto u njemu.

Ma šta neko pretpostavljao o mogućim asocijacijama neke reči, ma koliko imao razvijenu intuiciju, ne bi mogao toliko egzaktno i dokumentovano opisati mesto te reči u mreži verbalnih asocijacija, koliko je to moguće učiniti u formi asocijativnog rečnika.

Prema istraživanju dr Predraga Pipera imenica Kosovo ima mnogo asocijativnih značenja od kojih su najčešća: Metohija, rat, Kosovski boj, Kosovo Polje, Vidovdan, vojska, bombardovanje, bitka, bol, veliki poraz, mit, na nebu, naše, mir, božur, devojka, grob…

Imenica Kosovo takođe asocira i na reči: Dečani, mama, deca, dika, Albanija, božur, vera, jadni ljudi, domovina, izgubljen slučaj, istorija, zavičaj, zastava, izbeglice, Lazar, Banović Strahinja, barjak, Miloš Obilić, Milošević, Jugoslavija, još naše, patriotizam, Peć, Patrijaršija, područje, pokrajina, propalo, ode, teško njima, poljana, prošlost, ravno, Rugova, ruina, nasilje, zaborav, rusvaj, naše, njihovo, očaj, Sveta zemlja…

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs