Sima Andrejević Igumanov rođen je u Prizrenu, burne ustaničke 1804. godine u porodici poznatog trgovca Andreje Đorđevića. Zbog pomoći ustanicima, pre svega kroz kupovinu oružja i naoružavanje, Adreja, koji je važio za velikog rodoljuba, zapao je u materijalne probleme i ostavio potomstvo u dugovima.
Najmlađi od četvorice sinova, Sima, zbog toga je odrastao u manastiru Sveti Marko kod Prizrena, gde je njegov najstariji brat Aksentije bio iguman. Pod budnim okom bratstva manastira, Sima je naučio da čita i piše, a pošto su ga po bratu već zvali "Sima igumanov", zvanično je uzeo to prezime 1856. godine, pridodavši ga prezimenu koje je već nosio po ocu - Andrejević.
U Prizrenu je, kao mlad radio u fabrici burmuta, gde je dobro izučio zanat i stekao nešto novca, koji je kasnije uložio u samostalnu manufakturu.
1833. godine se oženio Sultanom Drvadarević. Dobili su dvoje dece, sina Manojla i ćerku Magu. Četiri godine od venčanja, nažalost njegova žena i ćerka umiru, a on odlučuje da se posveti odgajanju sina.
Nažalost, i Manojlo umire 1865. godine, a Sima, skrhan bolom i tugom za sinom, odlučuje da usvoji svu omladinu svog kraja. Osniva zadužbinu kojoj je zaveštao sva dobra koja je dugodišnjim radom i štednjom stvorio.
Sima Igumanov zapamćen je kao veliki srpski dobrotvor – ostavio je Srbima veliki broj crkava, škola, sirotišta, pevačkih društava, ali je pomagao i bolesne, nemoćne i siromašne, a mnogi danas ne znaju za njega. Na Terazijama nalazi se i velika zgrada njegove zadužbine - Igumanova palata, na kojoj je postavljena i skulptura “Sima Igumanov sa siročićima”.
Sima Igumanov zapamćen je kao veliki srpski dobrotvor...