Slobodan Milošević je umro od infarkta, 11. marta 2006. godine u pritvoru Tribunala u Hagu, tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Posle višečasovnog oproštaja i govora u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani koja je protekla bez verskog obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice, jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne garancije za svoju bezbednost. Nad kovčegom su pročitana pisma njegovog sina Marka i supruge Mirjane Marković, piše Espreso.
Nad kovčegom Slobodana Miloševića u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, u okviru ceremonije njegove sahrane, pročitano je pismo koje je ocu uputio sin Marko.
NE PROPUSTITE
U pismu je Marko rekao:
"Moj tata, ispunio sam ti poslednju želju. Vratio sam te ovde gde si želeo i gde ti je mesto. Ovde, gde smo Marija i ja odrasli i gde Marko raste. Ovde, na jedno od najlepših, najsrpskijih mesta svete srpske zemlje gde su u toku već više od dva veka živeli najveći heroji, rodoljubi i mučenici od kojih su svi živeli i ginuli za svoju otadžbinu pod pravoslavnim krstom i pod petokrakom zvezdom...
Ti, nažalost, nisi prvi koji se ovamo vraća izgubivši život, ali kao i svi pre Tebe dobivši rat, pobedivši. Neka Tvoja pogibija bude sveta, neka zauvek ostane zapamćena i neka bude poslednja. Neka otrezni prevareni i poniženi srpski narod. Neka ga podseti na sve najveće srpske mučenike od Lazara do Tebe. Neka više nikada nijedan srpski rodoljub ne bude prodan, izdan i predan. Neka Srbija vrati sve iz tog proteklog i sramnog mesta gde sam Te poslednji put video. Neka se agresorima i okupatorima više ne dozvoli da kroče na ovu zemlju. Neka se ne dopusti da sa Tvojom pogibijom budu sahranjeni i sloboda i dostojanstvo. Neka sloboda i mir zamene i nasilje i izdaju progon i poniženje koje vladaju..."
Na kraju pisma se dodaje:
"Tata, kada Tvoje srce više ne kuca, moje samo otkucava. Budi najzad spokojan i slobodan, došao si kući."
Pismo je pročitao Bogoljub Bjelica.
