Augusta Vela Nigrinova

ZAVODILA MUŠKARCE, TERALA IH U SMRT, PRERANO NAPUSTILA OVAJ SVET: Životna priča žene koja je osvojila Beograd! (FOTO)

Nije u prestonici bilo tog umetnika i boema, a da se nije divio njenoj lepoti. Nije bilo ni Beograđanina koji je mogao da ne zna baš ništa o njoj, jer je Vela Nigrinova ceo život provela pred budnim očima ovdašnje pozorišne javnosti.

Zanimljivosti
Autor:
AUGUSTA VELA NIGRINOVA, Foto: Wikipedia / Вела_Нигринова

Ona sama, pak, nije bila Beograđanka – bar ne po svom poreklu. No, nije joj trebalo mnogo da zavoli i Srbiju i njen glavni grad. Odabrala ga je kao mesto iz koga više nije želela da ode, sve do prerane smrti koja je potresla čitavu prestoničku javnost.

 

Talenat i ljubav kao karte do srpske prestonice

 

Beograd je s kraja 19. veka slovio za modernu prestonicu – ugledao se na evropske, želeći da ih dostigne u društvenom i kulturnom napretku. Takvog ga je upoznala i Augusta Vela Nigrinova, devojka koja je prvi put u Beograd došla sa 20 godina.

 

Do tada je živela u Ljubljani, gde je rođena 14. novembra 1862. godine. Od oca Augusta Nigrinova nasledila je češko poreklo, a Nemica je bila po majci po kojoj je dobila i ime.

 

Dok joj je otac u Ljubljani radio kao železnički službenik, Vela je do svoje 20. godine već odabrala da stane na daske koje život znače. Isto su učinile i njene tri sestre, koje, ipak, nikada nisu uspele da dostignu njen uspeh. Velin glumački talenat nije promakao ni Davorinu Jenku, slovenačkom kompozitoru i niz godina horovođi Prvog beogradskog pevačkog društva. Glumica je od njega je bila mlađa 27 godina, ali velika ljubav presudila je odluci da prihvati Jenkov poziv za dolazak u Beograd.

 

Životna priča princeze Jelene od Srbije: Kako je sačuvala čast i obraz svih srpskih žena! (FOTO)

Vela Nigrova
foto: Wikipedia / Вела_Нигринова

Kompozitor ju je, pak, preporučio beogradskom Narodnom pozorištu. Tako se Vela Nigrinova u prestonici našla 1882. godine. Iste godine u oktobru je prvi put izašla na ovdašnju scenu, nastupivši pred beogradskom publikom u predstavi „Debora“.

 

Već nakon prvog nastupa, o Nigrinovoj se pročuo glas kao o jednoj od najboljih glumica u prestonici. Ipak, izazovi na samom početku nisu bili nimalo laki. Valjalo je savladati jezik i prilagoditi se beogradskoj sredini, što je mladoj glumici brzo i pošlo za rukom.

 

Srpska Sara Bernar, večita inspiracija beogradskih umetnika

 

Onako kako je Nigrinova prihvatila beogradski duh, tako su i Beograđani prihvatili nju. Otkako je došla u prestonicu, život je delila sa Davorinom Jenkom. Kompozitor je, pak, potpuno bio opčinjen mladom glumicom. Mada je razlika među njima brojala gotovo 3 decenije, njihova veza je počivala na uzajamnom poštovanju i prijateljstvu. Vela se kasnije i udala za daleko starijeg izabranika, a da bi joj dokazao svoju ljubav, kompozitor je 1894. godine položio zakletvu i postao srpski podanik. Nigrinova je u teatru nastavila da ređa zapažene uloge, a vrlo brzo je postala i prava Beograđanka.

 

To joj je uspevalo i zbog izražene harizme – slovila je za glumicu specifičnog temperamenta, sa krupnim očima, svetlom puti i kovrdžavom, crnom kosom. Njena neposrednost, lepota i ekstravagantna pojava odmah su osvojili Beograđane iz umetničkih i boemskih krugova. Štaviše, za Nigrinovu se govorilo i da je najelegantnija žena u Beogradu, a zbog izuzetnog glumačkog talenta zvali su je srpska Sara Bernar.

 

Otuda je još lakše osvajala pažnju brojnih udvarača. Umetnicima – pre svega slikaru Đorđu Krstiću i fotografu Milanu Jovanoviću – bila je nepresušna inspiracija. Krećući se u beogradskim umetničkim krugovima, postala je i redovan gost boemskih lokala Skadarlije.

 

Često se mogla videti i u društvu reditelja, glumaca i muzičara. Za istim stolom je uz nju sedeo i tadašnji upravnik Narodnog pozorišta. Veoma su je cenili pozorišni kritičari, ali je nastupima najviše oduševljavala beogradsku publiku.

 

Aktivno angažovanje na sceni donelo joj je preko 400 uloga – pamtili su je kao Ofeliju iz „Hamleta“, Margaret Gotje iz „Dame s kamelijama“, Esmeraldu iz „Zvonara bogorodičine crkve“ i Juliju iz „Romea i Julije“. Gostujući na pozornicama van Srbije, dobila je ponudu i za angažman u Češkom narodnom pozorištu. Međutim, Vela je odbila poziv – njeno obrazloženje je glasilo kako je Srbija njena najdraža domovina. Svoju ljubav prema Srbiji pokazala je već tokom srpsko-bugarskog rata: 1885. godine dobrovoljno se prijavila kao bolničarka, te je pomagala i negovala srpske ranjenike.

 

Nemi slavuj: Neverovatna životna priča čoveka koji je otpevao najpoznatiju pesmu iz filma "Maratonci!" (VIDEO)

Vela Nigrova
foto: Wikipedia / Вела_Нигринова

Fatalna lepota najelegantnije pozorišne dive

 

Uz angažmane i uspehe koje je jedan za drugim ređala, Vela Nigrinova je zauzela i jedno od najznačajnijih mesta u istoriji beogradskog teatra. Stekavši takav renome, često bi se našla i među zvanicama na dvoru kraljice Natalije. Najčešće je, ipak, bila viđena među gostima Skadarlije, odakle potiču i nebrojene priče o umetnicima koji su patili zbog njene neuzvrćene ljubavi.

Dok su na stranicama časopisa objavljivane pesme koje su joj mnogi od njih posvećivali, prepričavalo se i da su se zbog glumice na dvoboju našla dvojica tadašnjih ministara. Detalji ovog događaja, doduše, nikada nisu potvrđeni, te je ostao kao urbana legenda među beogradskom čaršijom.

 

Lepa glumica se, pak, od svojih udvarača uvek držala na distanci. Znalo se da je zbog nje patio i hrvatski pesnik Antun Gustav Matoš. Ipak, tadašnji skadarlijski gosti najbolje su upamtili koliko je njome bio opčinjen Janko Veselinović.

 

Iako je lepa glumica ostala do samog kraja nepopustljiva, pisac je na sve načine pokušavao da osvoji njenu naklonost. Svoj čuveni pozorišni komad „Đido“ posvetio je upravo njoj. Na izvedbama bi se, pak, pridružio pevačima u pratećem horu, tražeći svaki način da joj bude što bliže.

 

Shvativši da mu ljubav neće nikada biti uzvraćena, pisac je utehu tražio u prestoničkim kafanama. Tugu je utapao u čaši trošeći sve do poslednje pare. Ostala su i svedočenja pojedinaca koji bi ga zatekli kako hvata san na klupama pod vedrim nebom. Skrhan neuzvraćenom ljubavlju koju nikada nije preboleo, Veselinović je preminuo 1905. godine.

 

Diva za kojom je žalio ceo Beograd

 

Dok su njeni udvarači stradavali od čašice više, Vela Nigrinova posvetila je svaki trenutak glumi. Jedne za drugom nizale su se uloge i gostovanja, uz velike repertoare i naporan rad. To je naposletku ostavilo traga i na zdravlje voljene beogradske glumice. Godine 1902., javnost je prvi put saznala da Vela pati od teške plućne bolesti.

 

Četiri godine kasnije upućena je na lečenje u jednu banju nadomak Beča. Novac su za nju prikupili poštovaoci i verna publika, dok joj je lekar izričito zabranio da se iscrpljuje nauštrb zdravlja. Nigrinova se na scenu ponovo vratila 1907. godine. Proslavivši 25 godina karijere, tom prilikom joj je u hotelu „Pariz“ uručen Orden Svetog Save. 28. maja naredne godine, na scenu je izašla u ulozi carice Teodore. Svega šest meseci kasnije, 31. decembra iste godine, Augusta Vela Nigrinova preminula je u svojoj 45 godini.

 

Njena prerana smrt je u to vreme slovila za jedan od najpotresnijih događaja u Beogradu. Poslednja želja pozorišne dive bila je da je sahrane po pravoslavnim običajima. Na ispraćaju na Novom groblju okupilo se na hiljade Beograđana, među kojima i njeni prijatelji, poštovaoci i dugogodišnje kolege.

 

Prodavši kuću nakon suprugine smrti, Davorin Jenko se vraća u Ljubljanu.

 

Preminuo je 6 godina kasnije u svojoj 80-toj godini. Međutim, zbog podaništva i zakletve srpskoj državi, austrijska vlast je uskratila pogreb dostojan njegovih zasluga i dela. U srpskoj prestonici, pak, ime kompozitora ponela je jedna ulica na Zvezdari, dok se Ulica Vele Nigrinove danas nalazi na Vračaru.

(Stil.Kurir.rs)

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs