Čudesni svitac
Kad u tihe letnje večeri
zapali polja svitaca roj
znaj da među njima treperi
i jedan koji je samo tvoj.
Treći… sto treći… hiljadu treći
broj tako sve dok pšenica zri
Tvoj svitac mora biti najveći
i najsjajniji, kao i ti.
Iako te on verno prati
kroz tamno polje i gusti gaj
ti nikad nećeš prepoznati
njegov miris i njegov sjaj.
Možda ti baš sad prođe kraj lica
misleći da je suncokret žut
Da ti nije tog tajnog svica
ti nikad ne bi pronašo put.
On samo za te sjaji u noći
i samo zbog tebe postoji, znaj,
ali ti nikad nećeš moći
da pružiš prst i kažeš – taj!
Ma gde budeš svijao gnezda
ma gde god te odneo ptičiji let
u mnoštvu drugih, livadskih zvezda
svetleće i on ko zlatni cvet.
Kad god te njihov sjaj zagolica
videćeš majku i rodni kraj
Svako srce ima svog svica
svoju livadu, reku i gaj!
Prkosna pesma
Ja rab Božji Srbin sa prosedom bradom izjavljujem dragovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu!
Kriv sam što sam neko a ne niko i netko
Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu doduše poretko i što se krstim ovako s tri prsta!
Kriv sam što jesam a treba da nisam
Kriv sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo, umesto u travu
Kriv sam što se drznuh protiv krivde kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom.
Kriv sam što pevam, smejem se i psujem a ponekad i lajem
Kriv sam i priznajem da ne znam što znam i da znam što ne znam
Kriv sam, i da završim s najvećom krivicom (pre nego što se zacenem od smeha), kriv sam tvrdoglavac što sam Pravoslavac i Svetosavac i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha!
Kriv sam i grešan dakle što postojim i kad već postojim i još drsko stojim što bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam da sačuvam glavu izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam crno mi se piše ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma kidisaće na moje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje kao najlepše odive cvetaju trešnje, jabuke i šljive.
Pa evo priznajem i to za spas roda
Ja više ne postojim skinite me s liste
Ja sam od sad samo vazduh, svetlost i voda tri elementa koja vam koriste
A ovo što pred vama govori i hoda to je ono što vi od mene stvoriste!
Moja ružna slika ozverena lika koju umnožavate u večeri i jutra to je slika vaše svesti i podsvesti to nisam ja, spolja to ste vi – iznutra!
Moj dušmanine sa hiljadu ruku s hiljadu slugu i sluškinja laži ubrao si mi sunce ko jabuku i radost čistu ko bulka u raži
Moji će potomci piti jed i čemer a tvoji već piju gorku medovinu za krvav novac kojim puniš ćemer rasprodajući moju đedovinu
Usud će ti ludačku košulju obući i tada će se malo razdaniti ili će planeta od sramote pući i sve nas u isti ambis sahraniti!
Mnogo ste važne Zemljo moja mila Ti i Tvoje sestre Istina i Pravda
čim se na vas digla ovolika sila čim su na vas zinule krivda i nepravda.
Rulje bivših ljudi ubica i golja čopori robota i drugih monstruma palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje kao najlepše odive cvetaju lipe, jabuke i šljive.
Šta će ovde džihadlije krstaši, farmeri koji Ti čereče sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande da imaju zlatna srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi.
Gospodo tužioci suci i dželati ispisali ste mi svoje zapovesti po zenicama najfinijem staklu što teže živim, lakše ću umreti
Zašli ste mnogo u noć poodmaklu ali uzalud ćete linčovati najgostoljubiviji narod na planeti (zbog čega ćete goreti u paklu) jer LJudsko Srce čudo nad čudima neće da se primi u vašim grudima!
Mi se ne plašimo smrti crne vuge već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava međ nama Srbima kao što su proleće, leto, jesen, zima
I nije strašnija pogotovu danju od suše, poplave, zemljotresa, mraza kad je čovek sretne na svome imanju okađene duše i svetla obraza.
Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rođenoj kući al ne može mi niko zabraniti da pevam i da se smejem umirući a to se vama više ne događa ni kad svadbujete ni kad vam se rađa!
Poštedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina ko vaši praoci što su mog Praoca Isusa Hrista Nazarećanina.
Ja ću da gledam a vi zažmurite inače će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica Samo, požurite što pre me razapnete pre ću vaskrsnuti!
Blistave kapi
Uzalud će mi trave bajati I suncokreti na koje ličim. Svi kada zađu, ti ćeš stajati U krugu što se ne briše ničim.
Ko god mi svrati na konak sniće Sunce u ptičje perje skriveno. I tvoje venčano ruho biće Mojim mislima prošiveno.
Kad stresem se sa blistave kapi Uskršnjeg vina tvojih godina Zemlja će preda mnom da razjapi Bezube čeljusti pukotina.
I zalud će mi trave bajati I suncokreti na koje ličim. Svi kada zađu, ti ćeš stajati U krugu što se ne briše ničim.
Ekološka azbuka
Ako Budete Više Gajili Drveće Đaci Ekolozi, Živećete Zdravi I Jaki Kao Lavovi, Ljudi Moraju Nezagađene Njive Orati, Pšenicu Radosti Sejati, Tako Će Uvek Fino Hraniti.
