POEZIJA ZA DECU, ALI I ODRASLE

Najlepše pesme Dobrice Erića: Ove stihove svako dete treba da zna!

Dobrica Erić je bio srpski i jugoslovenski književnik. Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući kod Gornjeg Milanovca. Preminuo je 29. marta 2019. godine u Beogradu u 83. godini života. Pisao je poeziju, prozu i drame, a njegove pesme za decu postale su neizostavan deo čitanki.

 

Zanimljivosti 26.01.2021. - 18:20h Autor: Stil
Foto: Printscreen/ Youtube/ Sve što mi pripada

Čudesni svitac

 

Kad u tihe letnje večeri

zapali polja svitaca roj

znaj da među njima treperi

i jedan koji je samo tvoj.

 

Treći… sto treći… hiljadu treći

broj tako sve dok pšenica zri

Tvoj svitac mora biti najveći

i najsjajniji, kao i ti.

 

Iako te on verno prati

kroz tamno polje i gusti gaj

ti nikad nećeš prepoznati

njegov miris i njegov sjaj.

 

Možda ti baš sad prođe kraj lica

misleći da je suncokret žut

Da ti nije tog tajnog svica

ti nikad ne bi pronašo put.

 

On samo za te sjaji u noći

i samo zbog tebe postoji, znaj,

ali ti nikad nećeš moći

da pružiš prst i kažeš – taj!

 

Ma gde budeš svijao gnezda

ma gde god te odneo ptičiji let

u mnoštvu drugih, livadskih zvezda

svetleće i on ko zlatni cvet.

 

Kad god te njihov sjaj zagolica

videćeš majku i rodni kraj

Svako srce ima svog svica

svoju livadu, reku i gaj!

Prkosna pesma

 

Ja
rab Božji
Srbin
sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!

 

Kriv sam što sam neko
a ne niko i netko


Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!

 

Kriv sam što jesam
a treba da nisam


Kriv sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu


Kriv sam što se drznuh protiv krivde
kriv sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!

 

Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom.


Kriv sam što pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem


Kriv sam i priznajem
da ne znam što znam i da znam što ne znam

 

Kriv sam, i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenem od smeha),
kriv sam tvrdoglavac
što sam Pravoslavac
i Svetosavac i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!

 

Kriv sam i grešan
dakle
što postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!

 

Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu


Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše

 

Rulje bivših ljudi
lopova i golja


čopori robota i drugih monstruma
kidisaće na moje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive.

 

Pa evo
priznajem i to
za spas roda


Ja više ne postojim
skinite me s liste


Ja sam od sad samo
vazduh, svetlost i voda
tri elementa koja vam koriste


A ovo što pred vama govori i hoda
to je ono što vi od mene stvoriste!

 

Moja ružna slika
ozverena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
to nisam ja, spolja
to ste vi – iznutra!

 

Moj dušmanine sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu i sluškinja laži
ubrao si mi sunce ko jabuku
i radost čistu ko bulka u raži


Moji će potomci piti jed i čemer
a tvoji već piju gorku medovinu
za krvav novac kojim puniš ćemer
rasprodajući moju đedovinu


Usud će ti ludačku košulju obući
i tada će se malo razdaniti
ili će planeta od sramote pući
i sve nas u isti ambis sahraniti!

 

Mnogo ste važne
Zemljo moja mila
Ti i Tvoje sestre
Istina i Pravda


čim se na vas digla ovolika sila
čim su na vas zinule
krivda i nepravda.

 

Rulje bivših ljudi
ubica i golja
čopori robota i drugih monstruma
palacaju na tvoje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju lipe, jabuke i šljive.

 

Šta će ovde džihadlije
krstaši, farmeri
koji Ti čereče sinove i kćeri


Mora da su čule belosvetske bande
da imaju zlatna srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi.

 

Gospodo tužioci
suci i dželati
ispisali ste mi svoje zapovesti
po zenicama
najfinijem staklu
što teže živim, lakše ću umreti


Zašli ste mnogo u noć poodmaklu
ali uzalud ćete linčovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog čega ćete goreti u paklu)
jer LJudsko Srce
čudo nad čudima
neće da se primi u vašim grudima!

 

Mi se ne plašimo smrti
crne vuge
već ropskog života i bolesti duge


Smrt je česta pojava međ nama Srbima
kao što su proleće, leto, jesen, zima


I nije strašnija
pogotovu danju
od suše, poplave, zemljotresa, mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okađene duše i svetla obraza.

 

Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rođenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem umirući
a to se vama više ne događa
ni kad svadbujete
ni kad vam se rađa!

 

Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
ko vaši praoci što su mog Praoca
Isusa Hrista Nazarećanina.

 

Ja ću da gledam
a vi zažmurite
inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo, požurite
što pre me razapnete
pre ću vaskrsnuti!

Blistave kapi

 

Uzalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.

 

Ko god mi svrati na konak sniće
Sunce u ptičje perje skriveno.
I tvoje venčano ruho biće
Mojim mislima prošiveno.

 

Kad stresem se sa blistave kapi
Uskršnjeg vina tvojih godina
Zemlja će preda mnom da razjapi
Bezube čeljusti pukotina.

 

I zalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.

 

Ekološka azbuka

 

Ako
Budete
Više
Gajili
Drveće
Đaci
Ekolozi,
Živećete
Zdravi
I
Jaki
Kao
Lavovi,
Ljudi
Moraju
Nezagađene
Njive
Orati,
Pšenicu
Radosti
Sejati,
Tako
Će
Uvek
Fino
Hraniti.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...