Bosonoga pesma
Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crn.
Zavoli me, kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obične sreće. I nemam obične grehove.
Moja je sreća srneća, a grešno mi je smešno Ako me neko čačne u ove oči plačne, nije to neutešno:
ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozračne.
***
Podeliću sa tobom sva moja šašava zdravlja.
Zavoli moju senku što se klati niz dan.
Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja. Ludo moja, zar ne znaš: divno je nemati plan.
Iziđi iz tog detinjstva kao iz starih patika. Zavoli moj osmeh, dubok kao jezerske vode.
Evo, i ja sam se izuo. Pod vrelim tabanima rastapa mi se asfalt.
Budi uz mene kad odem...
(Autor pesme: Mika Antić)
