Kačenje čarapa sa poklonima uz kamin ili na neko drugo mesto u domu za svakog člana porodice jedna je od najpopularnijih božićnih tradicija, ali znate li kako je to počelo i zašto?
Neke legende daju odgovor na to pitanje!
Jedna od najpopularnijih priča počinje sa Svetim Nikolom. U trećem i četvrtom veku Sv. Nikola je bio biskup u današnjoj Turskoj koji je pomaganje drugima učinio svojom životnom misijom.
Kako kaže jedna priča, jedan samohrani otac odgajao je tri ćerke, ali je shvatio da nema dovoljno novca da im plati miraz - a bez miraza nisu mogle da se udaju. Kao siromah, otac ne bi mogao dugo da izdržava svoje ćerke. Očajna porodica se plašila da će njihov jedini izbor biti da ćerke prodaju svoja tela kako bi zaradile novac.
Sveti Nikola je saznao za porodičnu dilemu, ali znao je da su preponosni da bi prihvatili poklone. Kako bi bio siguran da neće odbiti njegovu velikodušnost, noću im je krišom donosio zlato.
Kako je nastao Deda Mraz: Korene vuče od Svetog Nikole!
Neke legende kažu da je bacio zlato u dimnjak, a darovi su se spustili u čarape koje su bile položene uz vatru da se osuše, dok druge tvrde da je i sam Nikola skočio niz dimnjak. Neko - ili otac ili ćerke, zavisno od verzije priče - uhvatio je biskupa na delu i zahvalio mu na pomoći. Pokloni su bili dovoljni ćerkama da se udaju i žive srećno.
Neki naučnici sugerišu da je tradicija sa čarapama mogla da počne i pre hrišćanstva u skandinavskim kulturama. Priča kaže kako je nordijski bog Odin dolazio tokom Julea (zimske kratkodnevice), jašući na konju s osam nogu. Deca bi ostavljala šećer, šargarepu i seno u cipelama kako bi nahranili mitskog konja, a Odin bi im zauzvrat ostavljao darove.
Iako nikad nećemo znati pravu priču, čarape imaju snažno uporište u božićnoj tradiciji.
