Niste usamljeni, jer je osećanje apsolutne apatije sveprisutno i stvarno nije ni do koga lično, prosto do situacije je. Druga je već malo lošija i glasi: ne, ne možete da prespavate. Nažalost ili na sreću, život se kotrlja dalje i uprkos tome što je dvadesetosmi peak sedamdesettrećeg talasa u toku, u godini koja nikad nije duže trajala i deluje da se nikada neće završiti, obaveze još uvek čekaju na nas, poslovi se gomilaju. Još uvek niko nije smislio patent kako da posao bude gotov, a da ga ne radimo, zar ne? Tako da, glavno pitanje nije “mogu li da prespavam sve do proleća?” iako znamo da veoma rado biste, nego “kako da ostanem dovoljno motivisan/a kada ne vidim nikakvu poentu jer je sve apsolutno naopako?”
Za čudo, ali ima nekoliko dobrih načina (i prilično jednostavnih) da uspemo u tome, iskobeljamo se iz kreveta, vratimo motivaciju i kakvu takvu želju za produktivnošću.
Obucite se za posao
Jeste, jeste, zvuči suludo sedeti na sofi kod kuće u sakou i pantalonama (dobro der, ne morate odmah baš preterivati), a i ove trenerke i pidžame su taaako udobne ali - dosta je bilo!
Šalu na stranu, ovde je izgled najmanje problematičan, i nije uopšte u pitanju kako izgledamo koliko kakvo je naše mentalno stanje. Obući se i spremiti daje neki osećaj smisla i svrhe, kao da negde idemo, za negde smo se spremili, a isto tako vraća dostojanstvo pidžamama i trenerkama koje opet postaju sveti komadi koje kada obučemo znamo da je vreme za izležavanje, novu epizodu omiljene serije, knjigu ili odmor, a ne svaki dan ceo dan. Sređivanje stvarno može da popravi raspoloženje i percepciju o sebi samima, i ako vam posao dozvoljava da ga tako spremljeni radite i sa neke druge lokacije ne samo krevetne, obavezno to iskoristite i malo izađite napolje.
Definišite granice i pridržavajte ih se!
Jako ali JAKO bitno. Sad već svi imamo iskustva u tome kako se "još jedan mali brzinski sastanak” pred kraj radnog vremena očas posla pretvori u sat vremena više prekovremenog rada, i znamo da nam se to ne sviđa. Znamo i kako se lako opsednemo poslovnim zadacima, i radeći jedan za drugim shvatimo da je devet sati uveče.
Duže spavanje ujutru i ostajanje kasnije, uveče možda nekome zvuči
privlačnije od fiksnog 9 do 5 ali je rutina užasno važna i za naš um i za telo, tako da u cilju ostajanja što sabranijim i normalnijim, uvedite neko radno vreme. Ako stvarno možete da birate super, good for you, odaberite šta vam deluje kao najmanje zlo, ali se pridržavajte. Što da biste sami poštovali sopstveno vreme, što da bi ga poštovali drugi.
Ako se svako jutro iznova pitate "da li prosto mogu da ostanem u krevetu i prespavam sve?" Imamo dve vesti za vas. Prva je uglavnom dobra zato što govori da nije do vas.