"Među svim zverima sveta nema stvorenja koje pokazaše mudrost i moć Božju kao što je to slon." (Edvard Topsel, engleski sveštenik i autor više dela o živom svetu, ovako je opisao slona u svojoj knjizi "Istorija četvoronožnih zveri" 1658. godine)
Kada se povede reč o inteligenciji životinja, obično se ne razmišlja o onima koje su daleko od čoveka u evolutivnom smislu, ili nisu bliske sa onima koje su ljudi pripitomili. Slon verovatno skoro nikada ne upada na ove spiskove, a ono što su veliki surlaši u stanju da postignu, malo ko zna.
Tri vrste
Od cele familije Elephanteidae, koja je jedina preostala u redu Proboscidea, danas se zna za tri vrste slona – azijskog, afričkog i šumskog. Donedavno, afrički i šumski smatrani su jednom vrstom, a danas se klasifikuju kao Loxodonta africana i Loxodonta cyclotis i mnogo su veći od azijskog rođaka Elephas maximus. Samim tim, oni su najveće kopnene životinje koje danas postoje na Zemlji. Odrasli mužjaci afričkog slona dostižu visinu od četiri metra i težinu do sedam tona. Vid im je slabiji u pojedinim segmentima (odlično vide u uslovima loše osvetljenosti, ali na jakom svetlu vid nije toliko istančan), ali im je sluh izuzetno dobar, pa mogu da čuju veoma niske frekvencije, a uši su im najosetljivije oko jednog kiloherca.
Najistaknutija odlika slona, surla koja se odvaja od gornje usne još u ranom stadijumu razvića fetusa, uopšte ne sadrži kosti i sadrži minimalnu količinu masti. S druge strane, surlu pokreće oko 150.000 mišića, a upotreba joj seže od disanja i uzimanja vode, preko dodira i hvatanja, pa sve do oglašavanja i njuha. Pretpostavlja se da je čulo mirisa slonova i do četiri puta jače nego kod lovačkih pasa.
Osim što može da se upotrebi za napad i odbranu, surla služi za prikupljanje hrane i vode, ili pomeranje predmeta. Odrastao afrički slon može da dosegne visinu od sedam metara surlom kojom podiže teret težak i do 350 kilograma. U surlu može da stane i nešto više od osam litara vode, a pomoću nje se može tražiti voda ispod površine, ili da se iskoristi kao disaljka za ronjenje.
Međutim, sve ove fizičke karakteristike, iako impozantne, neće do kraja stvoriti sliku o slonu. U legendarnom "Dambu", napravljenom sad već daleke 1941, postoji scena u kojoj se nekoliko vrana podsmeva trapavom slončetu pesmom koja sadrži stih: "Mogu da kažem da sam video sve, kada vidim slona kako leti".
Slonovi ne lete, osim naravno Damba, ali rade neke druge stvari posle kojih slobodno možete reći da ste videli sve.
Ne napuštaju porodicu
Ovo je jedina vrsta koja organizovano napada druge životinje, ali i ljudske naseobine. Uzrok ovome jeste da slonovi zaista imaju veoma dobru memoriju, pa su u Indiji zabeleženi slučajevi uništavanja čitavih sela koja su gazila ljutita slonovska krda.
U ovoj, odnedavno najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, lovokradice predstavljaju ogroman problem, naročito kad su u pitanju ugrožene vrste. Slonovi se i dalje love zbog kljova, ali im nije strano da prate lovokradice, ustanove odakle dolaze i zatim unište tu naseobinu – pravda u najsirovijem, najsurovijem i, samim tim, najprirodnijem obliku.Osim toga, slonovi su jedina vrsta za koju se zna da spašava druge životinje. Bezbroj je primera u kojima su vadili pse iz bunara i sličnih otvora, pomažući im da se popnu pomoću surle. Nije retkost i da slonovi pomažu ljudima noseći ogromne trupce. Još jedan dokaz visokog stepena inteligencije je i to da su uz čovekolike majmune, delfine, orke i svrake jedine životinje koje su u stanju da sebe prepoznaju u ogledalu, što definitivno pokazuje postojanje samosvesti i viših stepena spoznaje kod slonova.
Društvena organizacija surlaša je jedna od najboljih u živom svetu. Porodice se, osim ako neka od jedinki ne ugine ili bude uhvaćena, nikada ne razdvajaju. Smrt nekog člana može da bude emotivno razarajuća po ostale, do te mere da se u pojedinim slučajevima porodice nakon toga nikada više ne okupe. U društvenoj hijerarhiji slonova isključivo vlada matrijarhat.
Ovo se najbolje oslikava na primeru rituala koji sledi nakon smrti. Slonovi su pored Homo sapiensa i neandertalca jedina vrsta koja obavlja rituale vezane za smrt. Obično bi se svi slonovi u okolini okupili oko uginulog i prekrili ga granama i lišćem, a scena može biti posebno dramatična ukoliko je u pitanju glava porodice. Nakon toga, mogu da ostanu i po nekoliko dana pored humke.
Osećajni umetnici
Slonovi su jedna od vrsta koje su sposobne da stvore apstraktnu umetnost. Slikari među životinjama su i šimpanze, a odnedavno i jedan zec po imenu Bini. Ipak, slonovi su najproduktivniji i njihova dela se danas mogu videti po mnogim zoološkim vrtovima, ali i u galerijama i muzejima. Slonica Rubi iz vrta u Feniksu, SAD, prva je "zvezda" slonovske umetnosti i njene slike dostižu cene od po 25.000 dolara. Premda slonovi sami biraju boje i ne vole da im se iko meša u kreativni proces, naučnici još uvek nisu sigurni do koje mere su ove životinje svesne šta rade.
(Stil.kurir.rs/Zov)
