Obavezno pročitajte

Zašto se prepuštamo navikama za koje znamo da nam ne donose ništa dobro?

"Najbolji način da se oduprete iskušenju - jeste predati se", govorio je Oskar Vajld, i čini se da je bio u prvu. Pre ili kasnije prepustićemo se navici za koju znamo da nam ne donosi dobro.

Zanimljivosti 28.09.2020. - 21:25h Autor: Stil / Citymagazine.rs
Foto: Shutterstock

Bilo da je u pitanju odustajanje od dijete, neka čašica više, prekomerno pušenje ili brza vožnja. Kada razmislimo, kao da su pojedini oblici ponašanja utkani u našu psihu. Jedno od objašnjenja je da loše navike ublažavaju nemir sa kojim ne umemo da izađemo na kraj drugim putem. Osećanja se mogu kretati od anksioznosti, i tuge do srama, a najveći problem je što uglavnom ne znamo kako da se nosimo sa njima. Tada na scenu stupa samodestrukcija, kao trenutno rešenje.

 

Prekidanje navike ili vraćanje na staro?

 

Samodestruktivni obrasci kojima pribegavamo ne moraju nužno da znače odlazak u ekstrem. Zapravo, u tim trenucima se okrećemo poznatom, nečemu na šta smo navikli. Žestoko piće nakon obroka, cigareta nakon večere ili sladoled za užinu, samo su neke od malih radosti koje nam pružaju zadovoljstvo i utehu, iako znamo da nisu najbolji izbor za nas. Sa druge strane, ponekad nam znači da bar nakratko osetimo olakšanje. Psihološkinja i predavač Pegili Vuperman poručuje da čak i kada smo svesni da nismo zadovoljni trenutnim životom, jedan izlazak i piće, ili parče torte mogu popraviti dan. Slično je i sa neobaveznim seksualnim odnosom, koji, ipak, ne rešava nezadovoljstvo na duže staze. Međutim, iako se nakon njega često osećamo još gore, pružili smo sebi kratkotrajni užitak. Drugim rečima, uplovili smo u nešto znajući cenu koju moramo da platimo…

Kojim osećanjima težimo?

 

Ispunjenje za kojim tragamo razlikuje se od osobe do osobe. Često ne razmišljamo u pravcu postizanja zadovoljstva, već skretanju pažnje sa nečega što nas muči. Neretko, adrenalin postaje način da izađemo iz stanja apatije ili depresije i povežemo se sa svetom. Postoje osobe koje idu u susret situacijama koje bude gađenje i sram, kako bi učvrstili uverenja koja imaju o sebi i lakše se nosili sa osećanjima koja tinjaju negde duboko. Primetna je i pojava parova koji se svađaju kako bi se zbližili, što, posmatrano sa strane, može delovati kontradiktorno, iako služi svrsi.

 

Da li je svaki oblik podjednako štetan?

 

Vuperman smatra da se oblici samodestruktivnog ponašanja ne mogu meriti po štetnosti, jer neki ostavljaju jače posledice, ali da zapravo svako od njih ima sličnu pozadinu. Kada sagledamo širu sliku, problem nastaje onda kada nakon kratkog izleta u poznato, osetimo kajanje i osećaj krivice, što je opasnije od same loše navike. Stoga, najbolje je da kada osetimo da nam je teško, prihvatimo to stanje i damo sebi vremena da sagledamo uzroke. Ova dama zaključuje da ne dozvolimo sebi da skliznemo u lošu naviku, već da naučimo kako da tolerišemo nelagodu. Tako ćemo prorediti samodestruktivne obrasce i izbeći osećaj griže savesti.

(Stil.kurir.rs)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...