Pored tela preminulog starca tekao je izvor žive vode, koji je Gospod proizveo za njegova milosrdna dela. Ovaj kladenac nazvan je "izvor milostivog neprijatelja".
Interesantna priča o tome kako je nastao jedan izvor, nazvan izvorom milostivog neprijatelja, a sve to zahvaljujući dobročinstvu jednog starca.
Ovo se dogodilo u Arabijskoj pustinji.
Pored usahlog izvora ustavio se stari Arab radi odmora. Osećao je žeđ, ali nije hteo uzeti tikvu s vodom, jer je znao da za dva dana hoda na svome putu neće naći vode.
U tom trenutku, povodeći se, kladencu je prišao mlad čovek.
"Vode, vode"… – moli on pružjući ruke.
Starac je tužno zanjihao glavom, rekavši:
"Kladenac je suv".
"Umirem od žeđi. Već tri dana nisam okusio ni kapi vode".
Starac mu tada pruži sud sa vodom.
– Stani… Ti si iz plemena Samaila, reče mu mladić.
– Da…
– Poznao sam po tvome prstenu. Ja sam iz Ashadida, neprijatelj tvoga plemena i ti mi ne možeš dati vode.
– Pij, kratko odgovori starac.
Mladić uze sud i stade piti.
– A sad idi sa tim sudom za dva dana doći ćeš do oaze.
– Oče… Šta će s tobom biti?!
– Ja ću ostati ovde, jer ja sam star a ti si mlad. Kad dođeš domu, reci kako se poneo hadži Samail.
Mladić pođe pa se opet vrati i reče: Imaš li dece, sinova, kćeri, unuka?
– Nikoga, reče starac i mladić pođe spokojan.
Starac je slagao. Imao je dece.
Prošlo je nekoliko dana. Ashadid se vrati kladencu s vodom i kamilom, ali starac beše mrtav. Ali pored njegova tela tekao je izvor žive vode, koji je izveo Gospod – za spomen dela milosrđa.
Izvor ovaj nazvan je "izvor milostivog neprijatelja".
(Stil.kurir.rs/Baštabalkana)