Dobrica Erić je bio srpski i jugoslovenski književnik. Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući kod Gornjeg Milanovca. Preminuo je 29. marta 2019. godine u Beogradu u 83. godini života. Erić je jedan od najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka. Pisao je poeziju, prozu i drame, a njegove pesme za decu postale su neizostavan deo čitanki. Objavio je više od stotinu knjiga poezije, proze, slikovnica i antologija, a za svoj rad je dobio isto toliko nagrada.
Odrastanje i književni rad Erić je rođen u Donjoj Crnući kod Gornjeg Milanovca. Njegovi roditelji, Miloš i Radmila bavili su se poljoprivredom. Dobrica je završio četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici. Kako sam kaže, bavio se raznim zanatima, ali mu je pisanje posebno išlo od ruke. Svojim stihovima oslikao je živopisnu prirodu šumadijskog kraja pa je tako postao lirski zdravičar Gruže. Prvu zbirku pesama pod nazivom „Svet u suncokretu“ objavio je 1959. godine. Ljubav prema rodnom kraju, te uspomene iz detinjstva bili su njegova glavna inspiracija. Selo, livade, kuće, decu i ljude, sve to je Erić pretočio u stihove.
Cvete, lepši od ruže i bulke
Cvetale ti trpeze i ljuljke!
Pesma ti se do neba orila
Svaka česma ljubav žuborila!
Igle vezle a vretena prela
Kombajn žeo vodenica mlela!
Godišnja doba, bašte, šljivike i sokake svog rodnog mesta, Šumadije i cele Srbije Erić je kroz svoje pesme približio i onim naraštajima koji nisu odrastali na selu, pa čak ni na ovim prostorima. Njegova lirika bliska je i deci i odraslima, pa je zbog toga postala nezaobilazan deo školske lektire.
On je jedan od najznačajnijih predstavnika tzv. poezije seljaka-pesnika ovog i prošlog veka. Tu jednostavnost misli i stiha pretovorio je u jedinu estetiku dečje poezije.
Dobrica Erić je autor nekoliko romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, više od 40 knjiga za decu. Njegova dela su prevođena na mnoge svetske jezike, te prodata u tiražu od oko milion primeraka. Pesme Dobrice Erića našle su se u čitankama, antologijama i školskim lektirama, a za mnoge je stvorena i muzika. Zajedno sa književnim kritičarom Dragišom Vitoševićem priredio je antologiju „Orfej među šljivama“ koja je objavljena 1963. godine.
Godine 1994. štampana je njegova samostalna antologija „Da sabljama zemlju delimo“. Pisao je rodoljubive pesme, a jedna od njih, inspirisana teškim vremenima kroz koje je prolazio srpski narod „Prkosna pesma“, postala je svojevrsna himna svih Srba na Balkanu.
Ja Rab Božiji Srbin
sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!
Knjiga „Razapeta zemlja“ koju je objavio 1999. godine, predstavlja, po mnogim književnim kritičarima Erićevo najuspešnije delo. Sastoji se iz novih rodoljubivih pesama, ali i onih koje su čitalačkoj publici bile poznate od ranije. Nastajala je u vreme krize na Kosovu i Metohiji. Štampana je u deset izdanja, te pobrala brojne simpatije kritike i publike. Za ovu knjigu pisac je nagrađen čak petnaest puta. Godine 2012. nastala je knjiga “Brojanice iz Gračanice” koja počinje stihovima:
“Poetska povest,
oda moga roda
So isplakana i neisplakana
U doba velikih nepogoda…”
Reč je o spevu od 1 333 strofe koji govori o istoriji srpskog naroda, od starih Slovena do danas. Govori o prošlosti, ali i stradanju srpskog naroda u 20. veku, gde vezu čine Kosovo i Metohija, o nepravdi i iskušenjima.
Erić je bio uvek rado viđen gost u amfiteatrima i bibliotekama brojnih univerziteta u Srbiji i Republici Srpskoj. Svoje pesme nikada nije čitao, nego ih je uvek recitovao napamet.
