Jednom sam se kod komšija raspitivala o nekome ko bi dolazio da mi povremeno očisti kuću. Starija komšinica me začuđeno upitala: "Zašto bi neko drugi čistio tvoju kuću?"
"Pa platila bih joj," rekla sam zbunjeno.
"Ali zašto ti ne ne očistiš svoju kuću, pa valjda možeš toliko," frknula je.
"Ne mogu. Ne stižem. Imam stalan posao i četvoro dece. Ne znam gde mi je glava," uhvatila sam sebe kako se pravdam nepoznatoj ženi..
"U moje vreme mi smo pešačile do bunara po svežu vodu. Podizale petoro dece, kuvale svakodnevno i niko nas nije čuo da se žalimo ili da tražimo pomoć," rekla je ona.
Gledam u nju i shvatam: ljudi nisu objektivni, uvek sude svim i sude subjektivno.
Niko od nas nije heroj i svi smo mi različiti.
Neke rode dete "kao od šale", doje ga do druge godine bez problema, dok druge opet žele da iskoče iz svoje kože od muke i nemoći onaj momenat kad postanu majke. Neke su stvorene da gaje bašte pune cveća, dok druge ne znaju da sačuvaju ni saksiju kućnog cveća. Jedna komšinica svaki dan ima kuću punu gostiju, kuva razne đakonije, svaki dan mesi testo, dok druga ne zna da skuva jaje....
NE PROPUSTITE
Marina ima svog frizera, masera, astrologa, ide na manikir, pedikir, kod stiliste...
Tamara večno u farmerkama i sa dečačkom frizurom izgleda perfektno.
Nina - bez muškarca, kao bez ruku. A njena rođena sestra sama majstoriše po kući, ne pada joj na pamet da zove stolara, keramičara, majstora za mašine....
I svaka od ovih žena je u pravu! Svaka živi svoj život kako najbolje zna i ume.
Možda ti ne razumeš Ninu, ili Tamaru ili Marinu, ali nikako nije na tebi da ih osuđuješ.
Svi imamo različit psihotip i temperament, stepen razvoja i životnih vrednosti, rezervi energije i praga boli, ukusa i talenta, vaspitanja i mentaliteta. I svaka od nas se snalazi najbolje što zna - seti se toga sledeći put kad poželiš da osudiš drugaricu, komšinicu, koleginicu, sestru....
(Stil.kurir.rs)
