17. april 2018. godine. Na ovaj dana smo proslavljali i kćerkin i mužev rođendan. Bili smo u malom restoranu. Igor je bio dobro raspoložen, šali se, prisećao se priča iz detinjstva i mladosti.
Samo je sin nedostajao za stolom. Nakon ukusne večere, Vanja i ja smo odlučile da odvezemo svekra kući. Muž je rekao da će peške do kuće, taman malo da prošeta. Nakon nesreće, zbog povrede noge ne može mnogo da pešači, ali večeras je popio pa je smatrao da će mu šetnja prijati. Bila sam sigurna da će već spavati kada se Vanja i ja vratimo kući.
I nisam pogrešila. Zaspao je za stolom ispred otvorenog laptopa. Vanja je ušla u svoju sobu, a ja sam odlučila da skuvam kafu i probudim Igora. Već sam krenula ka kuhinji, kad su mi oči pale na monitor.
Igor je otvorio elektronsku poštu. Upravo je hteo da izbriše neku poruku, ali ga je san savladao. Prišla sam bliže da ga probudim, ali pogled mi pade na dve reči:
VOLIM TE
Zamračilo mi se pred očima. Igor je ovo napisao Svetlani, bivšoj koleginici. Drhtavih nogu sam otišla do fotelje da sednem.
Pred očima mi treperi očev lik koji mi govori kako Igor nije za mene. "Patićeš zbog njega, kad ti ja kažem. Upamti ove reči!"
Međutim, mislila sma da je pogrešio jer sam punih 28 godina živela sa Igorom u srećnom braku (bar sam ja to mislila).
Bilo je tu mnogo teških trenutaka, ako što je teška saobraćajna nesreća zbog koje je patila cela porodica. Igor je zbog povreda noge morao da se povuče iz policije. Pošto je obožavao svoj posao, kasnije je pao u depresiju iz koje sam ga jedva izvukla.
Prevazišli smo teškoće, našao je drugi posao. Neprestano je govorio kako je zahvalan što sam mu žena. Ispada da je lagao...
Skupila sam snagu i ustala. Nisam znala šta drugo da radim pa sam otišla kod kćerke u sobu. Spustila je knjigu koju je čitala i pogledala me. Nisam odmah shvatila da mi se suze slivaju niz lice.
Ispričala sam joj šta sam upravo videla. Brzo je izašla iz sobe i otišla do oca. Mislila sam da će ga nečim tresnuti po glavi. Umesto toga, Vanja je pažljivo povukla brisanje poruke i iz "smeća" izvukla ostale poruke.
Čitanje ljubavnih poruka supruga i njegove ljubavnice bilo je nepodnošljivo. Ali tada smo saznale da njihova veza traje nešto duže od mesec dana. Možda je sve počelo kada je dobio novi posao. Vanja tiho izvadi telefon napravi sliku prepiske.
U glavi mi je vladao potpuni haos, pa sam verovala postupcima svoje kćerke. Ona je već puštala Svetlani poruku sa njegovog telefona:
"Ljubvi dođi po mene, molim te. Samo da pokupim stvari..."
Svetlana je odmah napisala da stiže ispred našeg stana. Vanja je slike prepiske poslala ocu na telefon, napisavši mu da bude muškarac i da tiho ode. Zatim je prišla meni i čvrsto me zagrlila, ponavljajući kako sam jaka i kako ću izdržati sve to, kako će ona uvek biti uz mene...
Bile smo u njenoj sobi kada se Igor probudio. Nismo znale šta radi i kakva mu je reakcija. Kada mu je telefon zazvonio Vanja i ja smo poskočile.
Svetlana ga je zvala. Igor se javio. Verovatno je mislio da nismo kod kuće. Razgovor je trajao manje od minut. Čula sam ga kako ustaje i ulazi u našu sobu, uzima stvari. Kada je prošao pored Vanjine sobe, za trenutak je zastao. Nisam htela da ga vidim, pa sam se okrenula na drugu stranu. Vanja mu je samo mahnula, ozbiljnog izraza.
Nakon desetak dana došao je po ostatak stvari. Još ne mogu da verujem da je sve tako jednostavno, porodica se srušila u roku od jednog minuta.
U trenutku ste srećni, i mislite da su nevolje iza vas, a onda se desi lavina koja sravni sve pred sobom... Dvadesetiosam godina zajedničkog života bačenih u vetar... I na kraju - razvod...
