Top 10 najdepresivnijih zanimanja!

Najveći postotak obolelih od depresije zabeležen je među negovateljima u domovima za stare i vaspitačicama u jaslicama.

Tipičan radni dan uključuju naporan fizički i psihički rad, hranjenje, kupanje i brigu o osobama koje često nisu u stanju da izraze zahvalnost, jer su ili isuviše bolesni ili premladi ili nemaju takvu naviku.

Konobari

su, takođe, obično slabo plaćeni, rade naporno, a izuzetno veliki broj ljudi im svakodnevno zapoveda i odnosi se prema njima bez poštovanja, piše portal Magazin.

Iako od depresije pati 10 odsto osoblja restorana, čak 15 odsto konobarica pati zbog depresije.

Da je socijalni rad jedno od najdepresivnijih područja rada malo koga čudi, jer bavljenje zlostavljanom decom i ženama, porodicama u nezamislivim krizama neminovno iscrpljuje.

OVDE pogledajte koji su najdepresivniji krajevi sveta.

Zdravstveni radnici su na posebnom udaru jer, između ostalog, imaju i duge smene, a posao može da uključuje i situacije od kojih im zavisi život.

Poslove umetnika i zabavljača prati neredovna isplata honorara, ne zna se ni radno vreme, a osobe često rade u izolaciji.

Osim toga, kreativni ljudi sami po sebi su skloniji problemima raspoloženja, a među njima je depresivno oko 9 odsto, čemu doprinosi i životni stil koji vode.

Učitelje

slabo ko poštuje, a u zadnje vreme ni deca. Mnogi rade i posle nastave, noseći poslovne obaveze kući, a postalo je uobičajeno da im deca prete i nasiljem.

Mnogi im stvaraju pritisak - deca, njihovi roditelji i škola koja ponekad nameće nemoguće standarde.

Ljudi na šalterima i kancelarijama u kojima se pišu zahtevi i sličnim pozicijama uglavnom su izloženi velikim zahtevima, a imaju vrlo mala ovlašćenja da bilo šta reše.

Oni su na "prvoj liniji", primaju zahteve i žalbe, a nalaze se na samom dnu administrativne piramide u smislu kontrole.

Radnici na održavanju instalacija i raznih mreža su takođe ugroženi i skloni depresiji, jer moraju da rade u bilo koje vreme, sezonskim smenama i noću, a uz trud što "počiste" kada drugi zabrljaju ide i mala plata.

Finansijski savetnici i računovođe

se bave stotinama ili milionima tuđih sredstava, što je velika odgovornost. Savet se mora dati vrlo oprezno jer, iako savetnik ima čistu savest, klijenti mogu biti neugodni zbog loših investicija.

Prodavaci su deseti na listi najdepresivnijih zanimanja, a za svoju depresiju imaju mali milion razloga.

Većina njih radi za postotak od prodaje, što znači da im izvori prihoda nisu sigurni. Takođe, možda moraju da putuju i provode dosta vremena daleko od porodice i kuće.

Ako prodaju putem telefona ili prezentacija, prodavcima je potrebna dodatna snaga da bi bili uspešni.