Zbog gojaznosti nećete biti manje inteligntni, ali vaše kognitivne sposobnosti mogu biti ugrožene.To vam radi salo.
Istraživači sa Georgia Regents univerziteta su u svojoj studiji utvrdili da je krv gojaznih miševa bogata interleukinom 1, jedinjenjem koje nastaje u masnim ćelijama.
Debljina majke utiče na gojaznost kod dece, tekst pročitajte OVDE.
Daljim ispitivanjem miševa došli su do saznanja da je ovo jedinjenje prošlo kroz barijeru iz krvi u mozak, nešto što ne bi trebalo da je moguće i dospelo u hipokampus, deo mozga zadužen za memoriju i učenje.
Ovakvi trbušasti miševi su loše prošli na kognitivnim testovima. U pokušaju da pronađu rešenje stručnjaci su ih podvrgli mini liposukciji, nakon koje je interleukin 1 nestao iz mozga, a miševi povratili memoriju i sposobnost učenja.
Evo zašto ne smete da preskačete doručak, tekst pročitajte OVDE.
Kako je proces gojenja miševa trajao dugo, dr Alexis Stranahan koja je nadgledala studiju, se zabrinula da li su neki drugi psihološki faktori uticali na rezultate. Odgovor na ovo pitanje su pronašli kada su mršavim miševima ubrizgali salo, a oni faktički oglupeli preko noći.
Razmišljajući o implementiranju ovog znanja na ljude, shvatili su da ne postoji liposukcija koja može izvući dovoljan procenat sala, kao što je moguće kod miševa. Rešili su da probaju manje invazivnom metodom, fizičkom aktivnošću.
Ko je glavni krivac za gojaznost, pročitajte u tekstu OVDE.
Stavili su miševe sklone gojenju na trake za trčanje, svaki dan po 45 minuta. Nakon 12 nedelja nisu izgubili mnogo na težini, ali su rezultati kognitivnog testa u poređenu sa miševima koji su se slabije kretali bili neuporedivo bolji.
Ne zna se da li ljudski mozak reaguje isto kao mišiji, ali sama mogućnost da gojaznost utiče na memoriju i učenje, dovoljan je razlog da počnete sa treningom.
