Osoba je u stanju da iskusi širok spektar različitih osećanja. I vredna ali i sramna. Među ovim drugim osećanjima se izdvaja i ono koje se zove "radost od zla". To je kada nam nesreća drugih ljudi donosi posebno zadovoljstvo. Da li vam je to poznato? Priznajte! Svima nam prija kada čujemo da je protivička fudbalska ekipa ispala, da je karijera neke zvezde propala i td...
Ne postoji univerzalno prihvaćeno tumačenje zavisti. Neki su uvereni da je ovo emocija koja je deo društvene interakcije: zavisti/zameranje i zlovolja. Drugi opet vezuju ovu emociju sa pravdom, poput onog "tako mu i treba" ili "to je i zaslužio".
Postoje dokazi da već u najranijem detinjstvu osećamo radovanje zbog zla. Evo primera: četvorogodišnjaci se najviše smeju kada se neko udari, padne u blato, polomi nogu, povredi se iz bilo kog razloga i td.
Stručnjaci tvrde da se čak i dvogodišnja deca raduju kada se nešto "loše" desi njihovom vršanjaku. Ali u sedmoj godini dete se više raduje kada pobedi protivnika, nego kada zajedno pobede.
Tokom 2013. godine rađeno je zanimljivo istraživanje u kojoj su proučavali bebe od 9 meseci. Naučnici su dokazali da čak i u ovom uzrastu deca osećaju kada neko doživi zlo i to ih "zabavlja".
Da li ste primetili kod sebe da se ponekad radujete neuspehu i promašaju drugih ljudi? Odakle dolazi taj osećaj? Čak i mala deca se raduju tuđim neuspesima. Evo kako to funkcioniše
