U ljudskom životu postoje dva veom značajna perioda, praćena krizama, čiji ishod može uticati na ceo naredni život. To su "tinejdžerkse krize" i "krize 40. godine".
Obe krize se, po pravilu, izazivaju velike emocije, jake i iznenadne odluke.
40 godina. Neko ko je prešao taj magični broj reći će: "To je još uvek mladost". Dok će adolescenti ovo doba da nazovu "starost".
Ali iz nekog razloga, osoba koja se približava četrdesetom rođendanu, kategorično će odbijati da proslavi taj datum. Tih dana će pažljivo ispred ogledala gledati nove bore, brojati sede dlake.
Pojava novih bora kod ljudi u ovom periodu izaziva neverovatnu emociju: bol, tuga, nezadovoljstvo, jer osećaju da su na prekretnici. Sada nema dalje - zvanično su stari!
Ova kriza ne traje samo tu jednu godinu, oko rođendana. U zavisnosti od karaktera čoveka, ona može da traje od 35. godine pa do 45. godine, ali se najčešće dešava od 38 pa do 42 godine.
U psihologiji se ovaj period naziva "kriza identifikacije". To se dešava kod svake osobe koja pokušava da odgovori na pitanje "ko sam ja?"
Mnogi psiholozi smatraju da je kriza srednjih godina najteža u čovekovom životu. To je period kada se čovek, shvatajući da je pola života već proživeo osvrne i zapita se: "I ko sam ja u ovom životu? Šta sam postigao? Šta sam mogao? S kim sam sada?"
Tada se svaka osoba nalazi u uslovima koji se psihološki značajno razlikuju od prethodnih. To je period gde se on nalazi na sredini: s jedne strane su njegovi roditelji, a s druge njegova deca. U većini slučajeva deca su tinejdžeri, a roditelji su starci željni pažnje.
U ovom periodu života čovek shvata da je sam odgovoran za sebe, svoju sudbinu i porodicu. A on sam pritisnut odgovornošću i prema deci i prema roditeljima. I sve dok su roditelji živi, dok su snažni, dok mogu da brinu o sebi, čovek se oseća nekako zaštićen, siguran.
Šta se dešava u glavi čoveka koji prolazi kroz "srednje godine"?
Ako je sa 20 godina čovek bio "perspektivan", sada je vreme da opravda ta očekivanja. Sada ga pritiska sve veća svest o tome da su snovi jedno, a realnost drugo. Tada shvata koje su stvari u životu zaista bitne. Glavni motiv četrdesetogodišnjaka je:
"Moram da nađem vreme za bitne stvari."
Približeni ovom periodu nešto duboko u nama počinje da se budi. Čovek sada zna kako treba da živi, ali se ne dešava ono što treba da se dešava. "Pravilan" način života se ne isplati. Zbog toga se menja, oslobađa stega društva i kreće u sopstvenu avanturu.
To preispitivanje najviše se odražava na porodicu i na posao. Ove dve oblasti su za čoveka najvažnije, pa se na ovim poljima dešavaju i promene. E, zbog toga te promene najvioše utiču na mentalno zdravlje osobe.
Psiholozi imaju definiciju za period srednjih godina koja glasi ovako:
"Kriza srednje životne dobi je psihološka pojava koju doživljavaju ljudi koji su navršili 40-45 godina i sastoji se u kritičkoj proceni onoga što su u životu postigli ovog puta."
U tom periodu osoba može da promeni sve: mesto stanovanja, zemlju, posao, društveni krug, porodicu.
Promene mogu biti pogrešne i radikalne. Međutim, to je vreme kada čovek može da promeni i svoj stav prema mnogim pitanjima. Može da shvati šta je za njega važno, počne da gradi svoj život u skladu sa svojim znanjem.
Osobe koje su prošle krizu 40. godine, koje su spoznale sebe, sada se nalaze u harmoniji sa sobom.
Zbog toga se "peglaju" neke stvari iz prošlosti: mirite se sa roditeljima, porodični život se razvija, karijera napreduje, samopouzdanje je veće...
Ali da biste u potpunosti uživali u svim tim bonusima, potrebna je hrabrost da sebe shvatite i prihvatite u jednoj od najtežih kriza osobe - krize srednjih godina.
