Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svetog velikomučenika Prokopija, jednog od najpoštovanijih ranohrišćanskih mučenika. Ovaj svetac smatra se zaštitnikom dece, rudara i mladenaca, a njegov dan u narodnoj tradiciji prate brojna verovanja i običaji.
Na praznik po kojem je grad Prokuplje dobio ime, u pojedinim krajevima Srbije veruje se da je posebno blagosloveno sklopiti brak, jer Sveti Prokopije štiti mladence i donosi sreću bračnim parovima.
Narodna verovanja, međutim, nalažu i određene zabrane. Smatra se da se na ovaj dan ne kopa zemlja, ne obavljaju teški fizički poslovi, niti se organizuju sahrane. Posebno je rasprostranjeno verovanje da ko se nađe pored reke ili drugog prirodnog kupališta, ne bi trebalo da ulazi u vodu i kupa se, jer se veruje da to može doneti nesreću ili nevolju. U nekim krajevima Srbije izbegava se čak i prilazak otvorenim vodama.
Sveti Prokopije ubraja se među 18 takozvanih "zaprečitih dana" u godini, kada se, prema narodnom predanju, odlažu svi teži i važniji poslovi. Takođe, veruje se da na današnji dan nije dobro "bosti" ni zemlju ni platno, odnosno kopati, šiti ili obavljati poslove oštrim predmetima, jer se to dovodi u vezu sa zaštitom od ujeda zmija i drugih nevolja.
Pored toga, običaj nalaže da se na Svetog Prokopija izbegavaju svađe, psovke i ružne reči, kako bi u domu tokom cele godine vladali mir i sloga.
Ko je bio Sveti Prokopije?
Sveti Prokopije rođen je u Jerusalimu pod imenom Neanije. Otac mu je bio hrišćanin, dok je majka bila neznaboškinja. Kao mladić stekao je veliko poverenje rimskog cara Dioklecijana, koji ga je postavio za vojvodu.
Kada je car naredio progon hrišćana, Neanije je krenuo sa vojskom u pohod. Međutim, prema crkvenom predanju, tokom puta doživeo je snažno duhovno iskustvo – nakon zemljotresa ukazao mu se svetli krst i čuo je glas Isusa Hrista koji ga je pozvao da krene putem vere.
To viđenje potpuno je promenilo njegov život. Umesto da progoni hrišćane, prihvatio je hrišćanstvo i javno ispovedio svoju veru. Zbog toga je bio uhapšen, mučen i bačen u tamnicu, gde je, prema predanju, primio krštenje i ime Prokopije. Na kraju je postradao za Hrista 303. godine, za vreme Dioklecijanovih progona.
Običaj koji se i danas poštuje
Da su stara verovanja i dalje prisutna među ljudima, svedoče i brojna iskustva iz prakse. Mnogi navode da se upravo na Svetog Prokopija primetno smanjuje broj kupača na rekama, jezerima, pa čak i bazenima, jer su mnogi odrasli od svojih baka i deka slušali upozorenje da se na ovaj praznik ne ulazi u vodu.
Bez obzira na to da li neko poštuje narodna verovanja ili ih doživljava kao deo tradicije, Sveti Prokopije ostaje praznik koji podseća na značaj vere, istrajnosti i očuvanja običaja koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
