Na graničnom pojasu između Tajlanda i Burme živi pleme Padaung, čije se devojčice i žene ukrašavaju bakarnim prstenjem koje nižu oko vrata i članaka.
Padaunzi tako vekovima čuvaju plemensku tradiciju "dugih vratova", po njima - simbola uzvišene lepote.
Priča kaže da su poglavice plemena Padaunga, smeštenog na tromeđi Mjanmara, Tajlanda i Laosa, hteli da njihove žene liče na labudove. Pošto oni imaju dugačke vratove, odlučili su da žene ulepšaju tako što će im rastegnuti njihove.
Druga legenda kaže da su se duhovi ovog plemena nekad davno pobunili protiv njihovih predaka i rešili da ih kazne tako što su poslali tigrove. Kako bi se zaštitili od njihovih ujeda, Padaunzi su napravili oklope oko vrata.
Treća legenda pak kaže da su jedino devojčice rođene u sredu za vreme punog meseca smele da nose ove kolutove.
Padaunzi su oduvek bili poljoprivrednici i stočari, ali nisu bili miroljubivi. Često su vodili ratove sa susednim plemenima iz Burme. Bakarni kolutovi služili su i kako bi se žene jednog plemena lakše razlikovale od onih iz protivničkog.
Prvi prsten se nosi već sa pet godina
Već sa pet godina devojčice iz sela Nai Soi počinju da nose jedan prsten, a kako rastu i razvijaju se, prstenje im se dodaje. Do desete godine težina prstenja dostigne jedan kilogram. Nakon dve godine dodaje se još jedan prsten i tako redom... Kod odraslih žena bakarno prstenje teško je oko šest kilograma. Maksimalan broj krugova je 25 i žena koja uspe da ih obmota oko vrata, važi za najbolju u selu i odličnu priliku za udaju.
Naravno, ova "ogrlica" pravi velike bolove, ali ih "žene žirafe", kako zovu pripadnice Padaunga, podnose jer je to njihovo obavezno plemensko obeležje.
Vrat ne postaje duži kada nosite ove prstenove, već se zapravo ramena guraju nadole i sprečava se njihovo razvijanje kako bi se stvorila iluzija dužeg vrata.
Plaćene za nošenje ukrasa
Okovanost ženskog vrata donosi veliku zaradu i predstavlja najveći izvor prihoda plemena. Odrasle žene s prstenjem oko vrata dobijaju svakog meseca od starešine plemena 30 evra i 30 kg pirinča. Za svaku devojčicu sa sličnim ukrasima roditelji dobijaju još 15 evra i 20 kg pirinča. To im je veoma dragocena pomoć jer su ranije cele dane provodili u poljima pirinča i od te zarade jedva sastavljali kraj s krajem.
Plati, pa slikaj
Padaunzi turistima iz svih krajeva sveta naplaćuju čak i da vide "žene žirafe" i da fotografišu njihove ukrase. A i da nema turista, one kažu da ne bi prestale da nose svoje ogrlice. Dakle, žene su te koje zarađuju za život porodice, a muškarci su zaduženi za decu i kućne poslove.
Padaunzi su sada, za razliku od svojih predaka, prijateljski raspoloženi, rado primaju posetioce i veoma su srdačni prema njima.
