Bil Markam, američki inženjer koji se sa porodicom preselio u Brazil kako bi završio izgradnju velike brane za hidroelektranu, jednog dana 1972. godine sa ženom i sinom odlazi na piknik u blizini hidroelektrane i tom prilikom njegov sedmogodišnji sin Tomi se zaigrao i nestao.
Bil je krenuo putem gde se igrao dečak, a nakon što mu je prozujala strela pored glave, saznao je da je Tomija otelodomorodačko pleme, jer su smatrali da nije pošteno ostaviti dečaka sa tim čudnim ljudima koji uništavaju svet.
Bil je odmah obavestio policiju, organizovane su potrage, ali nakon godinu dana od dečaka nije bilo ni traga ni glasa. Bil se nije mirio sa tim, pa je provodio svako leto narednih 10 godina pretražujući prašume Amazonije.
Nakon jedne potrage ugledao je belca, tinejdžera kome je lice bilo umazano indijanskim bojama i telo prekriveno tetoviranim simbolima. Pratio ga je, međutim, ubrzo ga je neko pogodio strelom.
Nakon što je Tomi prepoznao oca, izvadio mu je strelu, a pleme mu je zacelilo ranu. Bil je dugo nagovarao Tomija da se vrati i jedno vreme Bil je proveo sa Indijancima, tada je shvatio da se dečak potpuno integrisao u pleme.
Umesto da ga vrati „mrtvima”, kako Indijanci nazivaju gradove, projekte zagađenog vazduha koji su uništili ogromna područja vegetacije i nepopravljivo oštetili živote hiljade Indijanaca, Bil ipak ostavlja svog sina u prašumi.
Posle ovog iskustva ni Bil više nije bio isti, više nije gradio hidroelektrane, čak je bio i borac protiv njih.
Po ovoj neverovatnoj priči 1985. godine snimljen je film „Smaragdna šuma“.
