Srpska pravoslavna crkva i vernici 8. avgusta obeležavaju praznik Svete Petke Trnove, svetiteljke koju narod posebno poštuje kao zaštitnicu žena, bolesnih, siromašnih i svih onih koji traže utehu u teškim životnim trenucima. Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji, verovanja i molitve, a posebno mesto zauzima molitva koja se, prema narodnom predanju, izgovara iskreno i u tišini doma za zdravlje, porodičnu sreću i spasenje duše.
Ko je bila Sveta Petka Trnova?
Sveta Petka Trnova, poznata i kao Paraskeva Rimska, živela je u prvim vekovima hrišćanstva. Predanja govore da je od mladosti bila posvećena veri i širenju Hristovog učenja. Zbog svoje vere bila je izložena progonima, zatvaranjima i mučenjima, ali nije odustajala od svojih uverenja.
Prema crkvenom predanju, stradala je po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine. Njene mošti kasnije su prenete u Trnovo, po čemu je i dobila naziv Trnova, a potom i u Carigrad. Vernici vekovima veruju da njene mošti imaju isceliteljsku moć, pa joj se mnogi obraćaju molitvama za zdravlje i pomoć.
Molitva koja se izgovara na praznik
Prema narodnom verovanju, na dan Svete Petke Trnove posebno je važno da se molitva izgovori smireno, sa verom i iskrenom namerom.
Molitva glasi:
"Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božja kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših."
Mnogi vernici ovu molitvu izgovaraju uveče ili pred počinak, verujući da donosi duševni mir, snagu i blagoslov porodici.
Običaji koje narod poštuje
U srpskom narodu sa ovim praznikom povezani su brojni običaji. Nekada se verovalo da na Svetu Petku Trnovu ne treba obavljati teške fizičke poslove, niti radove u polju. Žene su izbegavale pranje veša, šivenje, pletenje, mesenje hleba i druge kućne poslove.
Narodno predanje kaže da bi onome ko se ogluši o ove običaje mogle da „trnu ruke“, pa se praznik poštovao kao dan odmora i molitve.
Cveće za blagostanje i radost u domu
Jedan od lepših običaja vezan je za devojke koje su nekada rano ujutru brale mirisno poljsko cveće i njime ukrašavale dom. Verovalo se da tako prizivaju mir, slogu i blagostanje među ukućanima.
Postojao je i običaj da se devojčicama tog dana oblače najlepše haljine kako bi ih tokom cele godine pratili sreća, radost i dobro zdravlje.
Ne treba je mešati sa Svetom Petkom koja se slavi u oktobru
Iako nose isto ime, reč je o dve različite svetiteljke. Sveta Petka Trnova, koja se praznuje 8. avgusta, bila je Rimljanka i poznata je kao Paraskeva Rimska. S druge strane, Sveta Petka Paraskeva, jedna od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu, slavi se 27. oktobra i poreklom je iz oblasti današnje Grčke.
Zbog toga crkva svake godine podseća vernike da ova dva praznika imaju različito istorijsko i duhovno poreklo, iako ih narod često poistovećuje.
