Danas pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hrist razapet na krst, zbog čega je ovo najtužniji dan za sve hrišćanske vernike. Ovim činom Gospod je pristao na žrtvu raspeća na krst, i time primio sve grehove čovečanstva na sebe.
Veliki petak je jedini dan u godini kada u svim pravoslavnim hramovima utihne liturgijsko pojanje i iznese se plaštanica. Plaštanica je platno na kome je prikazano Hristovo polaganje u grob, koju vernici celivaju sve do Vaskrsa.
Ovaj dan se naziva i Raspeti petak, jer je tog dana razapet Isus Hrist.
Veliki petak se u hrišćanstvu smatra najtužnijim danom. Na Veliki petak vernici poste, jede se samo suvi hleb i pije voda, a vreme se provodi u tihovanju i molitvi.
Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, te se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Takođe, stariji ljudi veruju da ako na Veliki petak pada kiša, neće roditi šljive i ostalo voće. Kiša po verovanju znači i tešku i sušnu godinu, punu sukoba i svađa.
Sa druge strane, ako je za ovaj veliki praznik dan topao i sunčan, onda se veruje da će rod voća biti veliki.
Stil / Žena
