O Gospojinskom postu koji će trajati 15 dana do praznika Uspenja Presvete Bogorodice govorio je đakon Aleksandar Panić koji navodi da bi trebalo da ovaj post bude psihoterapija za savremenog čoveka:
"Iako je najkraći, od ova 4 višednevna posta u godini, Gospojinski post je najrigorozniji. Posti se po ugledu na Bogorodičine dane pred koje je ona provodila u postu i molitvi pred usnuće.
U ove dve nedelje proslavićemo i Preobraženije Gospodnje (utorak, 19. avgust), a u narodu postoji verovanje da ne treba jesti mlado grožđe do Preobraženija kada se na liturgiji osvećuje i deli narodu kao blagostanje.
Sveti otac Justinije kaže da je Uspenje Presvete Bogorodice drugi Vaskrs, jer kaže da je Bogorodica po svom usnuću uzneta na nebo. To se dešava trećeg dana od usnuća, kada apostol Toma odlazi na njen grob da je celiva i shvata da nje tu nema, da ju je Isus uzneo.
Ovaj post nam je onoliko važan koliko nam je važno lično spasenje. Ako gledamo život Bogorodice, ovaj post bi trebao da bude smirenost i poslušanje.
To se najbolje ogleda u njenim rečima prilikom Blagovesti, gde ona kaže: "Evo sluškinje tvoje, neka mi bude po reči tvojoj."
Gospod u početku stvara sve dobro, daje čoveku bezkompromisnu slobudu i čovek u toj slobodi, iako ima mogućnost da se sjedini sa Bogom, on odstupa od njega.
U liku Bogorodice i tih njenih reči, mi dobijamo mogućnost da se sjedinimo sa Bogom. Imajući nju u vidu, možemo stremiti ka tom sjedinjenju sa Gospodom.
Zašto u postu nije važna hrana i piće?
"Znamo da demonske sile niti jedu niti piju i to ih ne čini svetim. Post je posebno uzdržanje od loših misli, od loših dela, od gordosti od praznoslovlja. U vreme posta ulažemo posebne napore u tom pravcu. Post je vreme da priklanjamo sebe Bogu, sve ono i što je loše i što je dobro. Pitanje iskušenja u postu je uvek prisutno - posebno u vidu svađa.
Đavo najviše na svetu mrzi čoveka i ono što ga najviše iritira je čovekovo sjedinjene sa Bogom. Iritira ga čovekov napor da se sjedini sa Bogom. Kako u postu ulažemo napore da se sjedinimo sa Bogom, Đavo ulaže sve napore da nas napadne i da nam otme taj mir koji imamo. Tu je prepreka naša gordost, naše srebroljublje.
Post je prilika za sticanje mira. A kako dolazimo do mira, tako što se pomirimo sa drugima, oprostimo drugima. Ako ne možemo da oprostimo drugima, kako da očekujemo da Bog oprosti nama.
Ovaj svet nije raj, on je daleko od raja i mi to često zaboravljamo. On je nastao čovekovom pogrešnom odlukom, ali mi moramo da se trudimo da život na zemlji ne bude totalni pakao. Raj nikada neće biti i vreme nikad neće biti bolje ako pre svega mi ne budemo bolji, a post je prilika za to," kaže đakon Aleksandar Panić.
