Đurđevdan je praznik posvećen Svetom Đorđu, čuvaru hrabrosti i života. I dok se 6. maja uveče u mnogim domovima sprema trpeza, daleko važnije od hrane jeste stari narodni običaj: kićenje kuće zelenilom i simboličnim biljem koje, prema verovanju, donosi zdravlje, sreću i rodnu godinu. Ovaj običaj se vekovima prenosi s kolena na koleno — i danas se veruje da ima posebnu moć.
U kasnim večernjim satima, pred sam Đurđevdan, domaćin ili neko od ukućana odlazi do šume, voćnjaka ili livade kako bi ubrao mlade grane i travke. Najčešće se koriste leska, dren, zdravac, đurđevak i mlečika. Ovim biljkama se kiti:
- kapija dvorišta,
- ulazna vrata kuće,
- prozori, štale i pomoćne zgrade.
Veruje se da to donosi „zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ovo je simbolična molitva prirodi da zaštiti porodicu i obezbedi blagostanje.
Venčići od đurđevka i drugih prolećnih biljaka pletu se sa posebnom pažnjom. Oni se kače iznad vrata i, prema narodnom verovanju, čuvaju dom tokom cele godine. U nekim krajevima, običaj nalaže da se venci ne skidaju do sledećeg Đurđevdana, kada se spaljuju i zamenjuju novim, u znak obnavljanja energije.
Još jedan moćan ritual jeste priprema „čarobne vode“ veče uoči praznika.
U činiju se stavlja:
- dren (za snagu i zdravlje),
- zdravac (za vitalnost),
- prolećno bilje,
- crveno vaskršnje jaje (čuvarkuća),
- i na kraju – biljka grabež (za ljubav).
Ova voda se ostavlja da prenoći pod ružom u bašti, a ujutru se svi ukućani njome umivaju:
- deca – da budu jaka kao dren,
- devojke – da im se momci „grab“e oko njih,
- domaćini – da im kuća bude zaštićena,
- stariji – da ih prati zdravlje i dug život.
U nekim krajevima, domaćini i domaćice ustaju u cik zore kako bi brali đurđevdansko cveće, a devojke bosonoge gaze po rosi kako bi sačuvale zdravlje i lepotu. Taj kontakt sa prirodom viđen je kao obnavljanje veze sa božanskim silama koje upravljaju plodnošću, zdravljem i porodičnom srećom.
Šta nikako ne sme da se radi na Đurđevdan?
Đurđevdan ima posebno mesto u kolektivnom pamćenju našeg naroda, jer spaja drevne paganske običaje i bogatu hrišćansku tradiciju. Istoričarka Dijana Vasiljević kaže da se u prošlosti smatralo da je ovo vreme kada se priroda u potpunosti budi, a dani postaju duži i topliji. Praznik simbolizuje početak leta u narodnom kalendaru, kada stoka prvi put izlazi na ispašu, a domaćinstva se pripremaju za novu sezonu rada.
Dan uoči Đurđevdana, 5. maja, proslavlja se Đurđevština, praznik za koji se verovalo da činjarice, žene koje imaju moć da preuzmu mlečnost od tuđe stoke i prenesu je na svoju, u ovoj noći obavljaju svoje čini ali će ih sveća koja od ovog dana neprekidno gori u kući, odagnati od toga ili je u tome sprečiti. Na ovaj dan se ništa ne pozajmljuje niti daje iz kuće, pogotovo ne vatra.
U noći pred Đurđevdan, odlazilo se na uranak, kada počinje jedna od najlepših proslava u čast ovog praznika i samog rađanja leta i letnjih svetkovina.
- Uoči Đurđevdana mesi se kolač, koji se naziva i kravaj. U Homolju, po starim običajima, svaka žena ustane u ranu zoru i ćuteći umesi kolač od kiselog testa, koji se peče u crepulji pod sačem. U pitanju je običan hleb bez ikakvih šara, s utisnutim slovom na pet mesta i grančicom bosiljka u sredini. On je namenjen stoci i zove se stočni poskur, jedan deo se pojede u porodici a drugi se odnese čobaninu. U mnogim selima, Đurđevdan je dan okupljanja porodice, slavljenja života i pozivanja blagoslova na dom, stoku i plodove zemlje. Tradicionalna jela na slavskoj trpezi uključuju mladu jagnjetinu, pogaču, vino i bilje, objasnila je istoričarka za "Ona" magazin.
