Srpska pravoslavna crkva i vernici u nedelju 21. jula će proslaviti svetog Prokopija, jednog od ognjenih svetaca. Njegov dan se svetkuje kao jedan od 18 zaprešnih dana u godini kada se odlažu svi teži i važniji poslovi.
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Na taj dan se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na ovaj dan nije kupalo.
Stari srpski rudari smatrali su ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.
Ovog dana se izbegavaju svađe i psovanje, a veruje se da ga praznuju i muslimani.
U pojedinim delovima Srbije i Republike Srpske ovog dana se posebno praznuje radi zdravlja dece i tog dana se svi poslovi ostavljaju sa strane.
Ko je bio sveti Prokopije?
303. godine, mučenički je postradao veliki Hristov sledbenik, koga srpski narod posebno slavi. Sv. Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana. U vreme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na veliki svetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije.
Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.
U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir sv. Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.
