Šta da ispovedim na ispovesti? Zaista realno pitanje, duboko i istinsko pitanje življenja po veri. Ispovest iziskuje sagledavanje sopstvenih postupaka koje često zaboravimo ili ih gotovo ne smatramo kao prestupe. Prvenstveno je potrbno znati šta ustvari znači ispovest.
„Ispovest je Sveta tajna pokajanja, jedna od najvažnijih, blagodatnih sredstava u životu jednog hrišćanina. U svakodnevnom životu čovek čini sitnije ili krupnije grehe. Gresi su kao blato koje kalja dušu čovekovu i njegov moralni lik. Zato je Crkva odredila sredstvo kojim se to blato i prljavština greha spira sa čoveka – to je Sveta tajna pokajanja i ispovesti.
Ispovest je potrebna što češće, a obavezno uoči svakog pričešća. Nažalost, ova sveta tajna nije dovoljno zastupljena u našem narodu, a možda je odsustvo pokajne discipline jedan od bitnijih uzroka našeg moralnog i duhovnog posrnuća.
Ispovest se vrši u hramu ili ispovedaonici, pred sveštenikom. Vernik ispoveda sve ono što ga muči u duši, i što mu opterećuje savest, sve grehe, čak i one koji su počinjeni u mislima ili željama. Koliko je važna ispovest znaju oni koji se ispovedaju, jer oni posle ispovesti osete veliko olakšanje, kao da im je neki veliki teret pao sa duše i srca, a celo njihovo biće prožima neizrecivo blaženstvo. Ne treba se plašiti ispovesti, jer sveštenik, po svojoj zakletvi ne sme da otkrije ni jedan greh koji mu je ispoveđen, po cenu života.“ (Protođakon Lj. Ranković)
Podsetnik za ispovest
"Ispovedam se preko duhovnog oca Tebi, Gospodu Bogu mome i Tvorcu, u Svetoj Trojici slavljenom i poštovanom Ocu, Sinu i Svetome Duhu za sve moje grijehe, koje učinih u sve dane života moga i svakoga časa, i u sadašnje vreme i u prošle dane i noći, delima, rečima i mislima.
Kajem se što sam govorio: prazne, besmislene, ružne i nepromišljene reči, šale i dosetke, psovke, što sam pevao bezobrazne pesme, što sam se ludo smejao, kikotao i urlikao. Kajem se što sam lagao, krivo se kleo, psovao Boga, Bogorodicu, Svece, Crkvu, Slavu, Oca, Majku, dete, ljude i stoku, sunce, hleb… svedočio sam lažno i skrivao grehe na ranijim ispovestima, obećavao sam Bogu i ljudima, a nisam ispunjavao.
Kajem se što sam osuđivao i klevatao, sramotio i ismevao druge, što sam grdio i ogovarao i slušao kako drugi ogovaraju ljude i ropću na Boga, iznosio sam tuđe grehe a svoje skrivao.
Kajem se što sam mrsio sredom i petkom i u sva četri posta i u druge dane što sam se prejedao i opijao i uzimao hranu u nevreme, što sam pušio i drogirao se.
Kajem se zbog lenčarenja duševnog i telesnog, lenjosti za molitvu i nedolazak u Crkvu na bogosluženja, što sam dolazio u crkvu nepristojno odeven, zbog čitanja nekorisnih knjiga, horoskopa i nečitanja Svetog Pisma i Duhovnih pouka, zbog neslavljenja Krsne slave i nemarnog slavljenja, zbog lenjosti i životarenja sa tuđih leđa.
Kajem se što sam krao, varao, utajivao tuđe stvari, što sam se kockao, što sam otimao i grabio za sebe. Kajem se što sam srebroljubiv i tvrdica, što sam sebičan i samoživ i što ugađam sebi, a za druge ne marim, što sam očajavao i razmišljao da se ubijem, što sam uvek sebe opravdavao a druge okrivljavao.
Kajem se što sam kamatirao i skupo naplaćivao svoje usluge, što sam krv prodavao i pomoć bednima naplaćivao, što sam tražio duboko poštovanje od ljudi za učinjena dela.
Kajem se što sam bio nepravedan, što sam krivo sudio i rasuđivao na svoju korist, što sam ugnjetavao siromahe.
Kajem se što sam zavideo drugima u njihovim materijalnim i duhovnim uspesima, što sam mrzeo i prezirao ljude, što sam se radovao ljudskoj nevolji i nisam pomagao, što nisam govorio sa roditeljima, komšijama i drugim ljudima.
Kajem se što sam se gordio i uznosio nad roditeljima i što ih nisam slušao, što sam grdio Crkvu i vlast, što sam prezirao ljude, što sam ih psovao i ismevao.
Kajem se što sam se gnevio i ljutio na bližnje, što sam se svađao i prepirao a nisam nikoga slušao, što sam grdio ukućane i stoku, što sam ismevao i davao ljudima ružna imena, što sam psovao i govorio grozne reči i pretio batinama.
Kajem se što sam zlopamtio i planirao osvetu za vraćanje zla za zlo, za pakost i zlobu.
Kajem se što sam terao ženu da abortira tj. da ubija decu – kajem se što sam ubijala decu, što sam tukao ženu, roditelje, babu i dedu i druge ljude, što sam decu mučio svojim ponašanjem i načinom vaspitanja.
Kajem se što sam gledao pornografske filmove, što sam te gadosti sprovodio u braku; što sam učinio sodomski greh i živeći razvratno druge navodio da tako rade, što sam razne razvratne odnose činio za novac ili kakvu drugu materijalnu korist.
Kajem se što sam živeo bludno i raspusno, što sam vršio preljubu, za bludne misli reči i dela, za bludna slušanja, od čega duša mnogo strada.
Kajem se što nisam imao vremena za decu, nego sam njihovu ljubav novcem kupovao.
Kajem se što sam jedno vreme pao u neverovanje u Boga, što sam bio sektaš, što sam pripadao bezbožnom društvu. Kajem se što sam se pričešćivao neispoveđen.
Kajem se što sam tražio pomoć od vračara, gatara, bioenergičara i nadrilekara za sebe ili za decu, što sam tražio od vračara da susedima i drugim ljudima nanesu štetu, bolest, neslogu….
Opraštam svima koji su me uvredili ili neko zlo učinili i molim Boga da mi oprosti.
Trudiću se da sve zlo koje sam do sada činio više ne ponavljam."
