Ugledan i blagočestiv građanin grada Ikonije. Zapojen duhom svoje zemljakinje sv. Tekle Hariton javno ispovedaše ime Hristovo.
Kada poče ljuto gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton odmah bi izveden na sud pred hegemona.
Reče mu sudija, da se pokloni bogovima (tj. idolima), na što mu Hariton odgovori: “svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji”.
I objavi Hariton jasno veru svoju u jedinoga živoga Boga, Tvorca svega, i Gospoda Isusa Spasitelja ljudi. Tada naredi hegemon, te biše i istjazavaše telo Haritonovo u tolikoj meri, da mu celo telo beše pokriveno ranama, i sve beše kao jedna rana.
Posle zle smrti Avrelijanove, koja zlotvora postiže u to vreme, Hariton bi oslobođen muka i tamnice, piše Mondo.
On se uputi u Jerusalim. Na putu ga uhvate razbojnici, od kojih se Promislom Božjim oslobodi. I ne hte se više vraćati u Ikoniju nego se povuče u pustinju Faransku, gde osnova jednu obitelj i sabra monahe.
Davši ustav toj obitelji i hoteći izbeći pohvale od ljudi on se udalji u drugu jednu pustinju prema Jerihonu, gde opet vremenom bi osnovana druga obitelj, nazvana Haritonova.
Najzad osnova i treću obitelj, Sukijsku, – grčki zvanu Stara Lavra. – Skončao u dubokoj starosti i preselio se u slavu Gospoda svoga 28. sept. 350. god.
Mošti njegove počivaju u prvoj njegovoj obitelji. Sv. Haritonu pripisuju sastav čina postriženja monaškog.
Beseda na ovaj dan kaže:
Ono što Sin Božji hoće, i Otac hoće, i Duh Sveti hoće. A ono što Sveta Trojica hoće, ono biva. A šta hoće Gospod Sin Božji? On hoće, da i učenici Njegovi budu sa Njim zajedno u carstvu nebeskom; i ne samo Njegovih 12 učenika nego i svi oni, veli Gospod, koji me uzveruju njihove reči radi. U te se i mi računamo, braćo moja, koji se krstismo i veru apostolsku primismo i održasmo; ali samo pod uslovom, ako se sami toga velikog blaga ne odreknemo nedelima svojim, odstupanjem od vere, nečistotom greha, bogohulnim rečima i pomislima.
