U pitanju je drugi dan hrišćanske žalosti, nakon Velikog petka kada je Hrist razapet na Golgoti, zbog čega se i Velika subota, koju je prema verovanju Isus Hristos proveo u Hadu, podzemlju, i provodi se u molitvi i tišini.
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ovo blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav.
U njoj je Spasitelj usnuo, uz njegovo obećanje da će vaskrsnuti u treći dan. Vernici celivaju plaštanicu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.
Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.
Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi “Blagodatnog ognja”.
Sutra je i posljednji dan Velikog posta.
Narodni običaji i verovanja na ovaj dan
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Priprema se hrana, ukrašava dom, a u nekim delovima Srbije se na ovaj dan farbaju jaja. U Homolju mese kolač - vaskršnjak - okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi "nekome krenulo".
Pravoslavni vernici danas obeležavaja praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
