Velikim ponedeljkom počinje sedma i poslednja nedelja uskršnjeg posta. Važi za praznik koji čuva spomen na dan dolaska Sina Božijeg Isusa Hrista u Jerusalimski hram, gde je došao praćen narodom. Ova nedelja se još naziva i Strasna ili Stradalna sedmica, a završava se Uskrsom i uvodi u Tajnu stradanja Gospodnjeg.
Došavši u hram, Isus je zatekao trgovce koji su svojom galamom i trkom za novcem ometali vernike u molitivi, te ih je isterao. Prema svedočenju prisutnih, u istom danu je isušio i drvo smokve bez roda, koje simboliše judejsku sinagogu gde nije bilo ploda, niti zakona, kao ni ljudske duše koje su bile predane molitvi i pokajanju.
Jutrom vraćajući se iz Vitanije u Jerusalim, Isus Hrist je ogladneo, prišao je smokvi koja je bila pokrivena lišćem ali nije imala roda.
- Da nikada od tebe ne bude roda do veka - izgovorio je Isus i smokva je odmah usahnula. Prema pravoslavnim izvorima, ovoj smokvi je slična svaka duša koja nema duhovnih plodova.
Isti dan se obeležava sećanje na Josifa, sina starozavetnog patrijarha Jakova. Naziva se još i praobrazom Hristovim budući da je od svoje braće prodan za trideset srebrnika i utamničen. Iako su roditeljima rekli da su ga zveri rastrgle, na kraju iz tog stradanja uz Božiju pomoć javio kao pobednik i postao je vladar Egipta.
Veliki ponedeljak je dan oprosta i bratske i sestrinske ljubavi.
Ovo je praznik kada se prašta svima onima koji su nas na neki način povredili i kada se vernici pokaju zbog grehova. Sa druge strane, najmlađi se uče da poštuju i vole svoju braću i sestre.
U istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini postoji verovanje da se u Strasnoj nedelji valja suzdržavati od bračnih odnosa, što počinje Velikim ponedeljkom. Na današnji dan trebalo bi pojačati molitvu, bdenje i post.
