Srpska pravoslavna crkva ovog svetitelja slavi 23. februara po crkvenom a sutra, 8. marta po gregorijanskom kalendaru. Sveti Polikarp se smatra zaštitnikom pravednih i dobrih ljudi koji nedužni stradaju zbog svojih uverenja i stavova. Stari kažu da ovaj svetitelj svojim štićenicima može i da ostvari želje, ali samo ako su one duboke i iskrene.
Veruje se da će on doći u pomoć svakome ko mu danas u crkvi zapali sveću i pozove ga ovom molitvom:
"Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Polikarpe: Moli Hrista Boga da spase duše naše."
Sveti Polikarp Smirnski rodio se nako neznabožac, ali ga je Sveti Jovan Bogoslov uveo u hrišćanstvo i krstio ga.
Priča kaže da je Polikarp od detinjstva bio milosrdan i dobar - pomagao je sirotinji, odlazio u crkvu i redovno slušao propovedi Svetih apostola Jovana i Pavla koje je i poznavao.
Od samoga početka, legenda kaže, Polikarp je bio obdaren silom čudotvorstva. Po predanju, izgnao je zlog duha iz sluge nekoga kneza, zaustavio molitvom strašni požar u Smirni i mnoge izlečio od opakih bolesti. Zbog svega ovoga, bio je poštovan i od strane neznabožaca koji su ga smatrali jednim od bogova.
Polikarp je navodno bio i veliki prorok koji je predvideo i sopstveno stradanje i smrt, ali nije hteo da se skloni i tako spase. Postradao je za vreme cara Marka Aurelija kada je odbio da se odrekne Hrista.
Ovaj svetitelj je doživeo strašne muke. Trebalo je da bude spaljen na lomači, ali mu prema predanju, vatra nije mogla ništa, pa je proboden kopljem, a njegova krv je ugasila plamenove, pa mu je telo ostalo netaknuto. Tek prilikom naknadnog spaljivanja Polikarpovi ostaci su zauvek uništeni na Veliku Subotu 167. godine, piše Mondo.
