Na Božić svaka domaćica mesi tradicionalnu česnicu koja zauzima posebno mesto na svečanoj trpezi. Običaj je da se u testo stavi novčić, a veruje se da će onom ko ga pronađe godina biti uspešna i da će imati novac.
Para se ubacuje u trenutku kada se testo već zamesi, pa onda, nakon ubacivanja još malo “domesi”, kako ni domaćica ne bi znala gde se nalazi.
Ukoliko, pak, niko od prisutnih ne nađe paru, već ona ostane u poslednjem parčetu namenjenom za “kuću”, znači da će svi u kući imati sreću, zdravlje i blagostanje tokom cele godine.
Para iz česnice vrlo je značajan predmet i postoje razlozi zašto nikako ne treba da je bacite, zadržite kod sebe ili zagubite i zaboravite.
Ukućanin koji pronađe "paricu" a ne želi da je zadrži, on može da je “proda” nekom drugom kako bi mu ustupio svoju sreću. Ipak, mnogi se slažu da je najlepše zadržati novčić.
Mnogi ovaj novčić nose uz sebe kao amajliju tokom cele godine, međutim, najpravilnije bi bilo da se para stavi uz ikonu ili pored nje i čuva do sledećeg Božića.
Ono što nikako ne bi smelo da se radi jeste da se kupuje njime, niti pokloni nekome kao novac.
U nekim krajecima Srbije u česnicu se dodaje zrno žita koji predstavlja plodnu i rodnu godinu, kao i grančica badnjaka za koju se veruje da donosi dobro zdravlje i plodnost.
