Šta čovek treba da shvati kako bi retko bio nesrećan u životu? 7 citata Eriha Remarka koji menjaju pogled na život

Erih Marija Remark je ime koje ni decenijama kasnije ne gubi na snazi. Njegove knjige mirišu na nesreće rata, dim cigareta, čežnju za neostvarenim snovima i onu ljubav koja često dolazi u pogrešno vreme. Pisao je tako kao da je poznavao slabosti svakog čitaoca, i time ih je razoružavao.

Posebno oštra bila su njegova razmišljanja o ljubavi. Da, napisana su pre skoro jednog veka, ali kada ih čitate, deluju kao da su izgovorena juče.

Analizirajmo sedam njegovih mudrih misli o odnosima koje nas teraju da na sopstveni život pogledamo iz drugog ugla.

1. "Najispravnije kod rastanka je otići"

Ovo zvuči grubo. Ali pokušajte da se setite onih veza u kojima ljubavi više nema. Ostale su navike, svakodnevne svađe, iritacija tuđim disanjem u noći. Par je prividno zajedno, ali svako za sebe mašta o tome da onaj drugi što pre zaspi i prestane da govori.

Nakon raskida obično dolazi nostalgija: prisećanje putovanja, mirisa parfema, zajedničkih praznika. Mozak lukavo briše loše stvari, ostavljajući samo "najbolje". I tada se javi misao: "A možda da pokušamo ponovo? Toliko smo godina proveli zajedno, zar je sve bilo uzalud?"

Ali čovek se ne menja samo zbog činjenice da je usledio raskid. Potrebne su godine, rad na sebi, analiza grešaka. U suprotnom, istorija će se ponoviti. Zato je Remark i govorio, ako ste odlučili da odete, idite. Do kraja, bez osvrtanja. Samo tako možete osloboditi sebe i dati šansu nečem novom.

2. "Kažu da je najteže proživeti prvih sedamdeset godina. A posle sve ide lako"

Ovde ima ironije, ali i gorke istine. Mi stalno živimo u budućnosti. Dete sanja da što pre odraste, školarac da ne mora rano da ustaje, odrasla osoba da što pre dočeka odmor, a penzioner da ima čime da se bavi.

I dok čekamo "bolja vremena", sadašnjost prolazi. Čovek ode u penziju i odjednom shvati: sreća nije stigla automatski. Čovek mora sam da traži smisao, da pronađe čime će ispuniti dane. Remark je podsećao: svaka faza života je vredna ako u njoj pronađete nešto svoje. Ali nesreća je u tome što češće cenimo ono što je prošlo.

3. "Ono što ne možeš da dobiješ uvek se čini boljim od onoga što imaš. U tome se sastoji romantika i idiotizam ljudskog života"

Moderni svet kao da je namerno stvoren da bismo se osećali nesrećno. Početne strane na društvenim mrežama su neprestano upoređivanje: neko ima kuću na moru, neko auto od tri plate, neko je "idealan par".

Gledamo to i mislimo: eto je, to je sreća. Iako u stvarnosti tuđi život može biti pun pukotina, one se jednostavno ne pokazuju. Želja da nam bude "kao njima" čini čoveka večito nezadovoljnim. I što je najgore, budi bes prema samom sebi i bližnjima. Ali istina je: "romantika i idiotizam", bolje se ne može reći.

4. "Neprijatne uspomene imaju jednu dobru stranu: ubeđuju čoveka da je sada srećan, čak i ako pre sekunde u to nije verovao. Sreća je tako relativan pojam! Ko to shvati, retko se oseća potpuno nesrećnim"

Negativno iskustvo ponekad postaje lakmus papir. Bilo je gore, znači, sada je već bolje. Čovek koji je preživeo tešku vezu, kasnije ceni čak i obično poštovanje i mir.

Ovde se krije i opasnost: možemo zatvarati oči pred manama jer je "ranije bilo gore". Ali postoji i svetla strana: takve uspomene nas uče da cenimo sadašnjost. To je ono što se računa. Živeti u sadašnjosti i ceniti male stvari i lepe trenutke istinski mogu učiniti čoveka retko nesrećnim.

5. "O sreći se može govoriti pet minuta, ne više. Tu se nema šta reći, osim da si srećan. A o nesreći ljudi pričaju noćima"

Drugarice koje se okupe u kuhinji uz flašu vina češće diskutuju o problemima nego o radostima. Žalbe zvuče glasnije nego zahvalnost. I zaista: radost je jednostavna. Kažeš "srećan sam", i to je to. A nesreća zahteva detalje, opravdanja, objašnjenja. Zato se razgovori o njoj protežu satima.

Tako nastaje paradoks: ljudi mogu biti sasvim zadovoljni životom, ali toliko često diskutuju o bedama da počinju sebe da smatraju nesrećnima.

6. "Što manje znaš, to je jednostavnije živeti. Znanje čini čoveka slobodnim, ali nesrećnim. Popijmo radije u ime naivnosti, gluposti i svega što je s njom povezano, u ime ljubavi, vere u budućnost, snova o sreći; popijmo za divnu glupost, za izgubljeni raj!"

Ponekad su ljudi zavidni ljudima koji "nisu upućeni". Oni se lakše raduju sitnicama. Kod njih nema te stalne teskobe da "nešto nije u redu."

Zrelost donosi istinu, ali sa njom i teret. Deca su srećna u pesku jer su im dovoljne kofica i lopatica. Ona ne moraju da razmišljaju o tome kako da plate hipoteku. Remark kao da predlaže: hajde da bar ponekad dozvolimo sebi da budemo "naivni". Da verujemo da će sutra biti bolje. Da volimo, ne tražeći dokaze.

7. "Najjednostavnija osećanja su i najsnažnija osećanja. A jedno od njih je ljubomora"

Ljubomora je osećaj koji se uključuje trenutno. Niko ne planira da bude ljubomoran. To je kao udar struje: dođe misao, i to je to, srce se steže.

U parovima, ovaj osećaj je sposoban da spali poverenje do temelja, čak i ako nema nikakvog osnova. Vratiti ga je teško, a ponekad i nemoguće. Ali ljubomora je takođe povezana sa ljubavlju, samo onom neveštom, bolnom. Ako naučimo da je priznamo i o njoj razgovaramo, a ne da je krijemo ili za nju optužujemo, možemo je pretvoriti u korak ka iskrenosti.

Remark je pisao o ljubavi bez ulepšavanja. Njegove rečenice deluju kao izvučene iz tuđih dnevnika, jer su toliko iskrene. Ovih 7 citata su podsetnici na to da su odnosi uvek složeniji nego što se čini, da je sreća krhka i da su jednostavna osećanja jača od bilo kakvih pametnih teorija.

I verovatno je baš zato on i dalje tako blizak ljudima. Jer se svako bar jednom prepoznao u ovim rečima.

Stil/Dzen