Beti Bup je nastala u Flešer studiju odakle je debitovala 9. avgusta 1930. i veoma brzo postala jako popularna u seriji istoimenih kratkometražnih crtaća koje je radio Paramount Pictures.
Njen tvorac Maks Flešer nije krio da su mu kao inspiracija poslužili imidži više tadašnjih poznatih američkih zabavljačica od kojih je najupečatljiviji imidž pevačice Helen Kejn. Animator lika Grim Nejtvik je na osnovu pesme “Bup-Bup-A-Dup” koju je izvodila Helen Kejn stvorio crtani lik kome će ove reči da pristaju i upravo ta fraza uskoro je postala zaštitni znak čitavog crtanog serijala.
Suđenje Beti Bup
Helen Kejn je u momentu stvaranja lika radila za Paramount Pictures i, iako zvezda u usponu toko 20-ih, već je bila pri kraju karijere. Još i više, bila je samo jedna u nizu glumica tog vremena koje su kao frazu koristile “bup-up-a-dup”, pa je to bila slava koju je studio planirao da nasledi prebacujući je na crtani lik Beti Bup.
Međutim, stvar se zakomplikovala kada je Helen Kejn 1932. godine podigla tužbu protiv Maksa Flešera i Paramaut studija u kojoj je tražila odštetu od 250 000 dolara tvrdeći da je fraza “bup-up-a-dup” iskorišćena iz njene pesme “I wanna be loved by you”.
Suđenje je trajalo dve godine. Helen je tvrdila da je i izgled Beti Bup namerna karikatura njenog izgleda čime je prekršen zakon o ljudskim pravima, kao i da joj junakinja iz crtanog filma predstavljala “nelojalnu konkurenciju”.
Devojke koje su pozajmljivale glasove Beti Bup - Boni Po i Mardži Hajns, svedočile su u korist odbrane.
Mnogo sličnosti i poneka razlika
Međutim, ni čelnici studija nisu sedeli skrštenih ruku. Oni su izneli (i te kako osnovane) tvrdnje da njihova Beti po oblačenju, šminkanju i “bob” frizuri liči na Helen, ali i na gomilu drugih pevačica i glumica tog vremena. Na primer, na Klaru Bov, poznatu glumicu iz ere nemih filmova.
Kako je Helen ostala pri tome da nije toliko stvar u (nepristojnom) izgledu koliko o prepoznatljivom glasu i prepoznatljivoj frazi koju je Beti izgovarala, suđenje se pretvorilo u nadmetanje čije “bup-a-dup” više liči na ono koje izgovara provokativna crtana junakinja, a najveći problem imali su stenografi koji su pokušavali da to sve propisno zabeleže.
Odbrana je u jednom momentu pozvala menadžera Lui Boltona koji je svedočio da je Ester Džouns, afroamerička pevačica iz “Cotton Club-a” u Harlemu bila ta koja je “bup-ove” ubacila u svoje nastupe i to mnogo pre Kejn.
Zahvaljujući snimku iz ovog kluba dokazano je da “bup-bup” frazu ova tamnoputa lepotica koristila nekoliko godina pre Helen. Šta više, iako Kejn to nikada nije priznala, postojala je mogućnost da je ona to pokupila upravo od nje jer je i sama često posećivala ovo mesto.
Nažalost, o pevačici Ester Džons danas se malo šta zna. Snimci njenog glasa koji su puštani na suđenju su izgubljeni, a danas se smatra da je bila pokojna još i pre početka suđenja.
Kraj bez pravog pobednika
Nakon godina parnice koja se pretvorila u medijski cirkus, sve je završeno bez pravog pobednika - Helen Kejn je nastavila da tvrdi da je upravo ona bila inspiracija za Beti, Paramount Pictures joj nikada nije platio bilo kakvu nadoknadu, a provokativna crtana junakinja je nastavila da izvodi svoje, sve više legendarno ”bup-a-dup” u svakom crtaću u kome se pojavila.
Danas, Ester Džons je zaboravljena. I slava Helen Kejn je izbledela i uglavnom je se niko ni ne seća. Jedino Beti Bup još uvek živi na ekranima. I, naravno, uvek izgovara ono poznato ”bup-a-dup” .
