Aleksej Arkipovič Leonov, ruski kosmonaut i general vazduhoplovstva, 18. marta 1965. postao је prvi čovek koji je boravio u otvorenom svemiru!
I ne samo to, izvršio je, čak, dva svemirska leta, koja su ukupno trajala 7 dana i 33 minuta, ali i prvu svetsku šetnju u svemir (ukupno vreme – 23 minuta 41 sekundu, od čega 12 minuta 9 sekundi – van letelice)!
Ovako je sve bilo počelo...
Bio je vojni pilot, pa je 1960. izabran za obuku za kosmonauta. Inače, na obuci je bio sa Jurijem Gagarinom, prvim čovekom u svemiru. Bili su bliski prijatelji.
Letelica Voskhod-2 se vinula u nebo u 12.02 h po moskovskom vremenu. Njom je upravljao pukovnik Pavel Ivanovič Beljajev, dok je na poziciji kopilota bio potpukovnik Leonov Aleksej Arhipovič.
On se lanisrao u svemir u specijalnom svemirskom odelu sa autonomnim sistemom za održavanje života, čime je otvorena nova faza u istraživanju.
- To se ne može opisati. Samo tamo možete osetiti tu veličanstvenost i veličinu svega što nas okružuje. Bilo je tako tiho da sam mogao da čujem otkucaje srca. Bez mnogo kontrole sam plutao po svemiru, okružen zvezdama. Nikada neću zaboraviti taj trenutak. Imao sam i ogroman osećaj odgovornosti. Naravno, nisam znao da ću ubrzo proživeti najteže trenutke života - vraćanje u kapsulu - rekao je za BBC 2014. godine.
Napravio je prvu svemirsku šetnju u istoriji kosmonautike u trajanju od 12 minuta i 9 sekundi. Prilikom izlaska pokazao je izuzetnu hrabrost, posebno u vanrednoj situaciji, kada ga je nabreklo svemirsko odelo sprečilo da se vrati u letelicu. Spale su mu rukavice u čizme. Leonov je uspeo da uđe u vazdušnu komoru samo oslobađanjem preteranog pritiska iz svemirskog odela, dok se u otvor broda popeo ne nogama, već glavom napred, što je po instrukcijama bilo strogo zabranjeno.
Razne poteškoće i nepredviđene okolnosti
Pre sletanja je otkazao sistem za automatsko orijentaciju. Beljajev je ručno orijentisao brod i uključio kočioni motor. Kao rezultat toga, Voskhod je sleteo u neprojektovanu oblast 180 km severno od grada Perma i 70 km zapadno od gradova Berezniki, Solikamsk i Usolje u Permsku oblast. Tražili su ih tri dana.
Sledećeg jutra, 20. marta, na mesto sletanja stigla su 3 helikoptera. Nisu mogli da slete, već su im spuštali sve što im je trebalo. Da bi se izveli astronauti, parcela, na koju su prvobitno sleteli šumari, očišćena je za sletanje helikoptera. Mnogo drveća je moralo biti posečeno. I tako su 21. marta, po uvaljanoj stazi, kosmonauti uz pomoć svoje pratnje stigli do parcele gde ih je čekao helikopter.
Let je trajao 1 dan 2 sata 2 minuta 17 sekundi. Za uspešno izvršenje leta i istovremeno iskazanu hrabrost i herojstvo, potpukovnik Aleksej Arhipovič Leonov je 23. marta 1965. odlikovan zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza sa Ordenom Lenjina i medaljom Zlatna zvezda.
Sećanja Alekseja Lenova o osećajima u svemiru
- Kada sam isplivao iz vazdušne komore u svemir, zaslepljujući mlaz svetlosti udario je u moje oči, baš kao vatra za zavarivanje. Morao sam hitno da spustim filter. Nebo je bilo i crno i svetlo u isto vreme. Beskonačnost - ništa drugo okolo. I negde daleko, daleko ispod plava planeta Zemlja. Videli ste da je okrugla. Podižem pogled: naš ogromni brod polako se okreće iznad mene, kao da je veći od planete - priča Aleksej o neverovatnom iskustvu.
U slušalicama je čuo glasove onih koji su ga pratili i gledali uz pomoć televizijskih kamera sa Zemlje.
- Govorili smu mi - Vidi, živ si. Ispod sebe sam video crnomosku obalu Kavkaza i ništa manje radosno javljam - Vreme je dobro u Sočiju. Zemlja je polako lebdela, okretala se ispod mene, kao veliki i lepi globus. Video sam Novorosijsk i Cemesku zaliv. Ogromna crna polja Kubana, srebrna vrpca Volge, tamnozelena tajge, Ob. Brod i ja smo se polako rotirali duž uzdužne ose, a Zemlja se pokazivala ili ispod ili iznad. Kada se Jenisej okrenuo ispod, prošlo je 12 minuta od početka mog izlaska), stigla je komanda da se vratimo na brod - nastavlja priču Leonov.
Drugi let u svemir
Deceniju kasnije Leonov je bio jedan od dvojice Sovjeta koji su bili deo spajanja dva svemirska broda - Apola 18 i Sojuza 19. Tokom drugog leta, 15-21. jula 1975. godine, kao komandir posade, učestvovao je u prvom pristajanju svemirskih letelica iz različitih zemalja – Sojuz-19 (SSSR) i Apolo (SAD). Zatim je u orbiti došlo do sastanka i istorijskog rukovanja članova dve posade - Alekseja Leonova, Valerija Kubasova, Vensa Brenda, Tomasa Staforda, Donalda Slejtona.
Dva puta je dobio najviše odlikovanje SSSR, orden Heroj Sovjetskog Saveza.
Leonov je poznat i kao umetnik. Objavio je više knjiga i albuma, koje je zajedno sa Andrejem Sokolovom ukrasio umetničkim slikama svemirskih prostranstava.
Preminuo je 11. oktobra 2019. godine u moskovskoj Burdenko bolnici, posle druge bolesti.
