Ovde je 1699. godine potpisan Karlovački mir, čuven i po tome što se prvi put u istoriji diplomatije desilo da pregovarači, poput vitezova kralja Artura, sednu za okrugli sto. Uz to, za svaku od strana otvoren je po jedan ulaz, da bi bili ravnopravni. Tu je danas poznata Kapela mira. Crkveni tornjevi se ovde propinju da nadvise Frušku goru, a zvona zvone kao u Firenci.
Vojvođanski rečnik danas malo ko razume: Kad se budete ačili, i'te u očin!
Grad ima i svoju legendu namenjenu svim turistima i posetiocima koji doplove Dunavom (1.244 km) ili se dovezu putem, koja kaže da će se onaj ko se, osim vinom iz brojnih vinskih podruma ucrtanih na kartu "Puteva vina Sremskih Karlovaca i Fruške Gore", napoji i vodom sa Česme četiri lava u srcu grada, sigurno vratiti u Karlovce i tu - venčati. Godine nisu važne.
Kralj Aleksandar Karađorđević nije želeo da dolazi u ovaj grad: Čaršija i dalje priča o tome! (FOTO)
Ovaj gradić, muzej pod vedrim nebom, sav je satkan od dragulja istorije, ali mnogi dolaze i zbog "radosti vina", ponajvećma krajem septembra ili početkom oktobra, kad se ovde, u vreme berbe, organizuje veliki grožđenbal.
Najlepša klisura u regionu: Đerdap sa razlogom smatraju rajem u prirodi! (FOTO)
Fina karlovačka vina su još od 18. veka slata na bečki dvor, posebno "ausbruh", "ciparsko vino", "bermet kapljaš" i običan "bermet". Ona se i danas spravljaju u specijalizovanim podrumima i u vrlo ograničenim količinama.