Probajte

Kako da sami uzgajate voće i povrće u bašti ili na terasi: Najzdravija hrana za vas i vaše najbliže!

Bez obzira na to gde živimo i sa koliko prostora raspolažemo, brojni su razlozi zbog kojih bi trebalo da sami uzgajamo hranu
Bašta 08.07.2017. - 20:08h Autor: sensaklub.hr
Foto: Profimedia

Ništa se ne može meriti s ukusima i mirisima svežeg, tek ubranog voća i povrća uzgojenog na prirodni način. Mnogi ih čuvaju u sećanjima na hranu iz bakinog vrta, ali uz malo truda barem delić toga ponovo može biti deo naše svakodnevice. Za to nije potrebno mnogo prostora ni velika ulaganja – hranu možemo da uzgajamo čak i na balkonu i prozorskim daskama. To nam daje i sigurnost da je ono što jedemo zdravo.

 

Hrana iz masovnog uzgoja upitnog kvaliteta

 

Bez obzira na to gde živimo i sa koliko prostora raspolažemo, brojni su razlozi zbog kojih bi trebalo da sami uzgajamo hranu. To je jednostavno i zabavno iskustvo, a uz to i izuzetno korisno. Masovnim uzgojem hrana je postala dostupna gotovo svima i srazmerno je jeftina, ali da bi proizvodnja bila što brža i isplativija, počelo je da se upotrebljava mnogo hemijskih materija.

 

Velik je problem nastao i uzgojem genetski modifikovanih organizama (GMO) za koje je i dalje vrlo sumnjivo kako utiču na ljudsko zdravlje i prirodnu ravnotežu. Zato hrana iz masovnog uzgoja može biti upitnog kvaliteta, pa je prihvatljiva samo ako se redovno kontroliše, a proizvođači pridržavaju pravila upotrebe hemijskih sredstava.

 

Paradajz zalivala mlekom: Ovakvim rezultatima posle nekoliko nedelja se nije nadala!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Iako su ekološke namirnice skuplje, potražnja stalno raste

 

Nažalost, ne možemo se pouzdati ni u hvalospeve domaćim proizvodima i ekološkom uzgoju. Upotreba hemijskih materija slabo se kontroliše, pa se prodaju i proizvodi s mnoštvom štetnih stvari.

 

Uprkos tome što su ekološke namirnice znatno skuplje, potražnja za njima neprekidno raste. Nije jednostavno ispuniti uslove za ekološku proizvodnju, ni doći do ekološkog sertifikata. Ipak, i dalje mnogo toga nije zakonski regulisano, a kontrole nisu dovoljno česte. Zbog svega toga, u većini slučajeva možemo biti sigurni samo u ono što smo sami uzgojili.

 

Sipala je talog od kafe u cveće: Potpuno neočekivane upotrebe omiljenog napitka!

 

Zašto mala uzgajališta

 

Potpuno sveže voće i povrće pouzdanog porekla, uzgojeno na prirodni način, mnogo je ukusnije od onog koje je danima stajalo u skladištima i prodavnicama. Pravi su srećnici oni koji su barem u detinjstvu mogli da probaju poslastice iz bakinog vrta – ali delić tih divnih sećanja, boja, ukusa i mirisa možemo da vratimo u svoje domove. Uz malo truda, svako može nešto da uzgaja i na balkonu, terasi ili prozorskim daskama.

 

Na balkonima i terasama povećaćemo površinu ako postavimo stalke, klupe i stolove, a uz zid police. Brojni kultivari biljaka prikladni su i za manje prostore, a većina začinskog bilja izvrsno uspeva u posudama. Uzgoj u takvim prostorima ima i prednosti jer nam je bilje uvek pri ruci i možemo da posmatramo kako napreduje i da ga na vreme zalivamo i zaštitimo od vremenskih nepogoda, bolesti i štetočina.

 

Kako da vam začini uvek budu sveži: Sjajan trik za ukusnu hranu! (VIDEO)

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Obezbedite dobre uslove

 

Pre svega, treba da se pridrža­vamo preporuka o setvi koje su obično naznačene na kesicama sa semenom. Za biljke koje se seju na otvorenom moraju da se pripreme gredice, prilagođene zahtevima pojedinih vrsta. Osetljivije vrste, poreklom iz toplijih krajeva, uglavnom najpre sejemo u zaštićene prostore (na otvorenom ih možemo sejati tek kada to dopuste temperature).

 

Ako nemamo plastenik ili staklenik, poslužiće zastakljeni balkoni, terase, zimski vrtovi, prozorske daske. Najvažnija je dovoljna temperatura i dobra osvetljenost. Biljke možemo držati na bilo kojoj strani sveta jer uglavnom vole ravno svetlo. Ipak, na južnim položajima sunce u podne može da bude prejako, pogotovo kroz staklo, pa biljčice treba lagano zaseniti kako ne bi dobile opekotine, pogotovo ako su vlažne.

 

Ako im pak nedostaje svetla (na primer, na severnoj strani i mestima koja nisu direktno osvetljena), biljke se izdužuju i postaju lomljive i sklone bolestima. U tim slučajevima možemo da postavimo posebne sijalice za uzgoj biljaka. Dok biljke ne niknu, blizina radijatora je poželjna, posebno za zahtevnije biljke, jer im obezbeđuje toplotu, pogotovo semenkama, a posle i korenju.

 

Sve posude koje upotrebljavamo (za setvu ili sadnju) moraju da budu potpuno čiste i da na dnu imaju otvore kako bi iz njih izašao višak vode jer previše vlage može ozbiljno da ošteti sve biljke, pogotovo malene.

 

Da vam prozor postane rajski kutak: Najlepši prizor ovog leta uz malo truda! (FOTO)

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Savladajte prve prepreke

 

Zemlja mora biti sterilna (bez uzročnika bolesti) te prilagođena vrsti biljaka. Za setvu semena nikad ne smemo da upotrebljavamo zemlju s mnogo đubriva (to može da našteti mladim biljčicama), kao ni istrošenu zemlju u kojoj su već rasle neke biljke. Ona je ne samo siromašna đubrivom nego i može da sadrži štetočine i uzročnike bolesti, što je za mlade biljke gotovo uvek kobno.

 

Moramo voditi računa i o redovnom zalivanju jer se biljke u posudama brzo isušuju, naročito u grejanim prostorima. Poželjna je i prehrana, pogotovo u posudama, jer biljke mogu vrlo brzo da iscrpe zalihe hranljivih mateija. Ako želimo besprekorno zdrave biljke, moramo paziti na sve znakove bolesti i da na vreme pokušamo da ih sprečimo ekološki prihvatljivim sredstvima.

 

Kad savladamo sve prepreke, dolazi najslađe vreme – ubiranje plodova vlastitog truda. Tada ćemo zasluženo predahnuti i uživati u neponovljivim ukusima i mirisima, a od viška praviti zimnicu.

 

Stavio je bananu i jaje u zemlju: Neverovatan efekat oduševio sve koji su probali! (VIDEO)

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...