Mnogi misle da je uzgoj belog luka završen onog trenutka kada ga posade, ali pravi izazov tek tada počinje. Tajna krupnih, aromatičnih glavica krije se u pravom trenutku vađenja i načinu čuvanja. Ako zakasnite ili požurite, sav trud iz bašte može pasti u vodu – ali uz nekoliko proverenih znakova i trikova, vaš beli luk može ostati svež i ukusan sve do narednog proleća.
Kad je pravo vreme za vađenje belog luka?
Postoje dve osnovne vrste belog luka – ozimi (sa čvrstom stabljikom) i jari ili mekostabljikavi beli luk. Iako se obe vrste mogu saditi u jesen ili proleće, znaci zrelosti se razlikuju.
Kako prepoznati da je mekostabljikavi beli luk spreman za vađenje?
Najsigurniji pokazatelj je stabljika. Kada počne prirodno da se savija i poleže po zemlji, to znači da su glavice potpuno formirane i spremne za berbu.
Kada se vadi ozimi beli luk?
Kod ozimog belog luka postoji nekoliko znakova koji pokazuju da je vreme za vađenje.
Najpre listovi počinju da žute. Nakon nekoliko nedelja donji listovi postaju smeđi i suše se, dok gornji ostaju zeleni. Upravo ta kombinacija ukazuje da je glavica dostigla punu veličinu.
Važno je da ne uklanjate osušene donje listove, iako gredica možda izgleda neuredno. Oni i dalje hrane biljku i pomažu da glavica sazri do kraja.
Još jedan pouzdan znak je cvetna stabljika. Dok je uvijena, beli luk i dalje raste. Kada počne da se ispravlja, biljka ulazi u završnu fazu razvoja.
Stručnjaci savetuju da se cvetni pupoljak ukloni pre nego što procveta. Tako će biljka svu energiju usmeriti na razvoj krupne glavice, umesto na cvetanje.
Ako i dalje niste sigurni, pažljivo razgrnite malo zemlje oko biljke i proverite da li je glavica potpuno formirana.
Mladi beli luk
Ne morate čekati da beli luk potpuno sazri. Mladi ili zeleni beli luk bere se u proleće i koristi slično kao mladi crni luk.
Najbolje ga je čuvati u frižideru, umotanog u plastičnu kesu ili u posudi sa vrlo malo vode. Mnogi kuvari ga smatraju sezonskim delikatesom zbog blagog i svežeg ukusa.
Kako pravilno izvaditi beli luk iz zemlje?
Pripreme za berbu počinju oko sedam dana ranije. Tada bi trebalo prekinuti zalivanje kako bi se zemlja prosušila. Suva i rastresita zemlja olakšava vađenje, a glavice se kasnije bolje čuvaju.
Izbegavajte berbu odmah posle kiše ili kada je zemlja vlažna. Pre vađenja operite baštenski alat, a zatim pažljivo rastresite zemlju oko glavice. Nemojte čupati beli luk samo za stabljiku, jer se lako može otkinuti ili oštetiti.
Najbolje je jednom rukom pridržati glavicu ispod zemlje, a drugom pažljivo izvući biljku za osnovu stabljike.
Sušenje je ključ dugog čuvanja
Posle vađenja beli luk ne treba prati.
Stabljike vežite u snopiće od pet do deset biljaka i okačite ih na suvo, promajno mesto, zaštićeno od direktnog sunca. Sušenje traje od dve do četiri nedelje.
Tokom tog perioda oko glavice se formira suva, papirnata ljuska koja je štiti od propadanja i omogućava dugotrajno skladištenje.
Kada se potpuno osuši, skratite koren, a stabljiku ostavite dugu oko pet do osam centimetara. Zatim samo uklonite ostatke zemlje.
Kako čuvati beli luk da ne proklija?
Najbolje ga je držati na hladnom, tamnom i suvom mestu. Svetlost podstiče klijanje, dok toplota ubrzava isušivanje glavica.
Ako više volite oljušten beli luk, razdvojte čenove, oljuštite ih i zamrznite u hermetički zatvorenoj posudi ili kesi. Tako će zadržati aromu i neće stvarati led.
Još jedno praktično rešenje je da napravite domaći beli luk u prahu. Čenove isecite na tanke listiće, osušite na niskoj temperaturi dok potpuno ne izgube vlagu, a zatim ih sameljite. U dobro zatvorenoj posudi ovaj začin može trajati i do godinu dana.
