Kada sam prvi put počela da koristim foliju u bašti, ljudi su mislili da sam potpuno preterala. Neki su se smejali, neki su odmahivali glavom, a bilo je i onih koji su govorili da će “ugušiti biljke” i da od toga neće biti ništa. Ali ja sam odlučila da probam, jer sam već dugo tražila način da zaštitim svoje biljke i da im dam bolji rast bez previše hemije i komplikacija.
Ideja je zapravo došla sasvim slučajno, kada sam primetila koliko se zemlja brzo suši tokom toplih dana i koliko biljke pate zbog naglih promena temperature. Umesto da stalno zalivam i brinem, počela sam da tražim način da zadržim vlagu i stabilnu temperaturu u zemlji. Tada sam odlučila da oko korena i oko saksija postavim običnu providnu foliju.
Rezultat me je i samoj bio iznenađenje. Zemlja je ostajala vlažna mnogo duže nego ranije, a biljke su delovale “mirnije”, kao da konačno imaju stabilne uslove za rast. Nije bilo isušivanja, nije bilo naglih šokova nakon zalivanja, i sve je počelo da raste ujednačeno i jače.
Naravno, komšije su i dalje bile skeptične. “To ne može da valja”, govorili su. “Biljke moraju da dišu.” Ali vremenom, kako su dolazile da vide baštu, nešto se promenilo. Paradajz je počeo da se širi, paprika je imala jače stabljike, a cveće je cvetalo duže nego ranije. Boje su postale intenzivnije, a lišće zdravije, bez onog uobičajenog žućenja koje sam ranije viđala.
Danas, ista ta bašta koja je nekad izazivala podsmeh, postala je mesto gde ljudi dolaze po savete. Pitaju me kako održavam vlagu, kako sprečavam korov i kako mi biljke izgledaju tako “sveže i živo” čak i u najtoplijim danima.
A ja samo kažem — ponekad rešenje nije u skupim preparatima ili komplikovanim tehnikama. Ponekad je dovoljno da probaš nešto što drugi ne razumeju odmah.
I možda je baš zato ova bašta danas najzelenija u kraju.
