Vinka je višegodišnja biljka poreklom sa Madagaskara. Prelepo izgleda gde god je posadite, a domaćice je obožavaju, jer se vrlo lako održava, a traje do prvog mraza, skoro do početka zime. Potrebno je samo malo volje, kako bi ova lepotica krasila vaše dvorište.
Cvetanje započinje u aprilu, a žiličasti korenov sistem je dobro razvijen i biljka je stabilnog rasta. Visina je u proseku 20 cm, ali novije sorte daju i druge osobine. Imaju blago polegli habitus, što omogućava i njenu drugačiju upotrebu.
Cvet ima pet latica i može se naći u raznim bojama poput: bele, roza, crvene, ljubičaste, plave, narandžaste i sl. Njen list je, takođe, dekorativan, tamno zelene je boje i ima u sredini belu liniju. Postroji mogućnost da je sadite i u saksiju i u zemlju, kako god vam je lakše.
Ova jednogodišnja cvetnica idealna je za prostore na kojima preovladava sunce, jer dobro podnosi visoke temperature. Međtutim, veliki plus vinke je što uspeva i na balkonima koji nemaju dovoljno svetlosti, a osim toga nije potrebno da budete preveliki stručnjak za biljke da biste gajili ovu lepoticu.
U našoj zemlji su prisutne dve osnovne vrste vinki - žbunasta i padajuća. Obe vrste su podjednako zanimljive. Koju ćete odabrati zavisi za koji vam je prostor potrebna. Ako sadite biljku u vrtu uzmite žbunaste, a ukoliko želite da ova biljka bude ukras vašeg balkona ili terase onda odaberite padajuće vrste.
Kako se vinka pravilno neguje?
Zaliva se tek kada je zemlja prosušena, nikako pre, da ne bi počeo koren da truli zbog mnogo vode.
Obavezno je prihranjujte, dok je vinka mlada - manje, a kako raste u razvija se, povećajte količinu. Po savetima stručnjaka, jednom nedeljno je uglavnom dovoljno.
A za što duži rok trajanja biljke, veoma je bitno orošavanje, kako bi bila što bujnija.
Orošavanje se vrši ili rano ujutro, ili kada sunce zađe. Nikako nemojte to da radite po najvećem suncu, inače ćete spariti biljku. Otporna je na bolesti, i ukoliko poštujete pravila sadnje i nege ove biljke nećete imati problema sa njom.
Najlakše i najbolje razmnožavanje vinki je iz semena. Seme se skupi u jesen, u oktobru mesecu, i njegova setva se obavlja krajem zime. Seme se seje u mešavinu zemlje, tresete i peska. Da bi nicanje bilo bolje, nakon setve prekrijte tu površinu folijom.
Kada biljka nikne (nakon pet do sedam dana), mora biti na mestu gde je temperatura približno 25 stepeni. Sadnju biljke obavite mesec dana nakon klijanja iz semena.
Kada sadite biljku na otvorenom sadite 20-tak biljaka po metru kvadratnom, dok u žardinjeri možete na rastojanju od 25 cm.
Ako želite da ih sačuvate za zimu, unesite ih na neko toplo mesto i orežite, a kada tokom proleća otopli, možete da ih iznesete na terasu i mladice će da izbiju.
